Mira (68), danas penzionerka, ispričala je svoju životnu priču – priču o borbi za opstanak, preživljavanju teških bračnih problema i prihvatanju neobičnog rešenja koje joj je omogućilo da prebrodi krizne godine.
Mira je čitav život radila u maloj trgovini u mestu gde je rođena. Njen suprug je bio zaposlen u nabavi i skladištu jedne lokalne firme. Njihova primanja su bila skromna, ali dovoljna za pristojan život sve dok nisu morali da pošalju dvoje dece na školovanje u grad.
“Plaćali smo prevoz, smeštaj u domu, oblačili ih, obuvali, davali im džeparac. Sve ušteđevine su otišle na to, i taman kad nam je finansijski postalo najteže, počeli su i problemi u braku,” priča Mira.
Suprugova nevera
Kako nam kaže, njen suprug je na poslu započeo vezu sa koleginicom, voditeljkom poslovanja. “Radili smo u istom mestu, on u skladištu, a ona je često išla s njim u nabavku. Kafice ovde, kafice onde – i eto nevolje. Nisam to ni primetila u početku jer sam radila smene, vikende i praznike, jedva da sam imala vremena da mislim na bilo šta drugo,” kaže Mira vidno uzrujana dok se priseća tih dana.
Njihovo malo mesto nije ostavljalo prostora za tajne – sve se brzo saznalo. Na kraju je njen suprug priznao aferu.
“Ja bih mu oprostila da je zatražio oproštaj. Stvarno bih. Ali nije. Rekao mi je samo da mogu ostati u jednom delu kuće dok se ne snađem, a on će živeti na spratu sa novom ženom.”
Prihvatanje nemoralne ponude
“Šta sam drugo mogla? Primala sam tada mizernu penziju. Da sam otišla u podstanare, ne bih mogla da živim, a kamoli da pomažem deci koja su bila na fakultetu. Posao za mene, sa srednjom trgovačkom školom, nije postojao. Nisam imala izbora.”
Prenela je svoje stvari u deo kuće koji joj je bio ustupljen.
“Kuća je bila njegovo nasledstvo od bake, nisam imala prava na nju. Uzela sam nameštaj koji sam ja kupila i ostala. Na početku mi je sve to bilo nezamislivo, ali na sve se čovek navikne.”
Život u penziji
Danas Mira živi u tom istom prostoru. Prima penziju od manje od 400 evra i kaže da se nije pokajala zbog svoje odluke, jer je uspela da završi školovanje svoje dece.
“Oni sada imaju svoje živote i pomažu mi koliko mogu. Ja sam se ovde nekako skrasila. Srećom, imam poseban ulaz, tako da ne moram da ih gledam ili srećem. Iako se pozdravimo kad baš moramo,” dodaje sa osmehom.
Dok priča o svemu kroz šta je prošla, Mira odaje utisak žene koja je mnogo toga istrpela, ali koja je uspela da pronađe mir u teškim okolnostima. “Nisam se nadala da ću starost provesti u kući bivšeg muža, ali život nikada nije onakav kakvim ga zamišljamo. Naučila sam da cenim ono malo što imam i da se borim iz dana u dan.”
