Boris Komnenić bio je poznat po tome što je svoju privatnost držao daleko od očiju javnosti. Ipak, kada bi se upustio u razgovor sa novinarima, znao je da na pitanja koja zadiru iza kulisa pozorišta i filmskih kamera odgovori sa šarmom i mudrošću. Jedna od takvih priča bila je i njegova životna filozofija o razvodu, koju je opisao na način koji bi mogao poslužiti mnogima kao inspiracija za građenje boljih odnosa, čak i nakon rastanka.
„Moj brak se slavno završio, pošto se razvod pokazao kao odlično rešenje. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u našem zajedničkom životu, nikada se nismo bolje družili nego tog dana kada smo se rastali. Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali“, ispričao je Komnenić u intervjuu za Glossy.
Komnenić je smatrao da čovek nikada nije emotivno zreo da bi mogao to pouzdano da prepozna svoju „drugu polovinu“.
„Mnogi su mislili da znaju sve, pa ih je onda nešto lupilo u glavu i pokazalo im da ne znaju ništa. Uvek mi je na pameti primer Laze Kostića koji se u pedeset i prvoj godini zaljubio u tinejdžerku. Nema tih godina kada je čovek dovoljno star i dovoljno mlad da ne bi napravio grešku.“
Iz braka sa suprugom Rene ima ćerku Niku kojoj, kako kaže, nije uspeo u potpunosti da se posveti.
- Nisam stigao da je učim, jer je tokom ratnog vihora živela sa majkom u Hrvatskoj. Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nike sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim.
Kaze da mu je bilo teško zbog te razdvojenosti
- Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti. Njihov prvi susret se desio nakon pet godina
- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku.
Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas.
Preminuo je 7. maja 2021. godine u 64. godini života nakon teške bolesti.
U jednom intervjuu je poručio mladim glumicma koji sanjaju Holivud.
„Bolje neka odmah prestanu. Da peru sudove ili taksiraju – mogu i ovde. Ali zato u Srbiji postoji šansa da im deda-stric ostavi zemlju ili ciglanu. A, mogu i da se bave politikom“, rekao je.
