Pre nekoliko godina do nas je došla priča ruskinje Alene koja se udala za Turčina. Naime, mlada i lepa Alena radila je kao turistički vodič čiji rejon je bila Turska. Na jednom od tih putovanja upoznala zgodnog Tručina, zaljubila se i udala se za njega.
Ali ne lezi vraže... Brak je uskoro pukao i Alena se vratila svojoj majci u Rusiju.
Na pitanje:"Šta je pošlo po zlu?" Alena je ovako pričala:
Nakon venčanja, muž je zabranio svojoj mladoj ženi da r adi. Rekao je da on, muškarac, treba da obezbedim svoju porodicu, a da ona mora da bude kod kuće, da čisti, kuva.
Svaki dan se odvijao po skoro istom scenariju: Turčin bi došao kući sa posla, seo na sofu i gledao TV. Alena je morala da trči oko njega: donese čistu odeću, odnese prljavu, donese hranu. Svaka večera je morala da se sastoji od nekoliko jela i ta jela su morala da budu sveža, jer ga je na to naučila njegova majka. Kada mu je Alena, na početku porodičnog života, poslužila supu koju je juče skuvala, sačekao ju je ogroman skandal.
Pre braka, muž Turčin - živeo je sa roditeljima. Odrastao muškarac od 35 godina nikada u životu nije prao sudove, niti čarape, pa čak ni sebi spremio kajganu. Ali uprkos svojoj 100% nesposobnosti za kućne poslove, Turčin je imao visoke standarde za čistoću. Alena je morala svakodnevno da pere podove u stanu, a ako bi negde pronašao prašinu na nameštaju ili mrlje na ogledalu, ponovo započeo bi strašnu svađu.
Patološka ljubomora
Dok je njen muž radio, Alena je sedela kod kuće. Da bi otišla u prodavnicu, na pijacu, u kozmetički salon, morala je da traži dopuštenje od muža. Bilo joj je zabranjeno da se sastaje sa prijateljima (Ruskinje sa kojima je radila kao vodiči u hotelima).
"Uveče je moj muž dolazio sa posla, umoran, ćutljiv, zureći u televizor".
Alena, koja je ceo dan sedela kod kuće, htela je negde da izađe bar uveče, ali njen muž je bio previše umoran za to. Šetao je sa suprugom u proseku jednom nedeljno, vikendom. Ostatak vremena bila je zatvorena u 4 zida.
Bilo je i nezadovoljstva od strane svekra i svekrve zbog njenog izgleda. Nakon udaje nije smela da nosi suknje ili haljine iznad kolena. Haljine sa prorezima (uključujući i one manje, do kolena) su na sličan način otišle u kantu za otpatke.
Nije smela da se šminka.
Svađe su se dešavale i zbog načina na koji je Alena hodala po kući. Nije mu se dopalo što je u stanu nosila kratke košulje ispod kojih je sevao čipkani veš. Turčin je vikao da se susedne kuće nalaze skoro jedna do druge i da se sa njenih prozora jasno vide stanari stanova preko puta. Jednog dana, kada je izašla na balkon u njegovoj majici, umalo je dobio srčani udar.
Različita kuhinja
Alena zna da kuva, ali jela ruske kuhinje. Kada je posle venčanja počela da kuva mužu ono što je umela da spremi, naišla je na njegovo strašno nezadovoljstvo. Bio je navikao na tursku kuhinju i nije želeo nikakve eksperimente.
S druge strane Alena ne voli tursku kuhinju. Prema njenom mišljenju, takva jela su previše masna, sa uljem i specifičnim lokalnim začinima. Turci čak uspevaju da dodaju ulje u supu! Osim toga, ona je prilično ravnodušna prema pecivu, a njen muž ih je jednostavno obožavao. Za doručak, Alena je volela uobičajenu kajganu sa kobasicom, a njen muž je zahtevao da se na sto stave brojni tanjiri hleba, maslina, sireva i džema.
Jedva je izdržala sa njim u braku godinu dana. Turčin se nije bunio kada se spakovala i krenula put Rusije.
