U davna vremena Gospod je oslepeo deset ljudi. Jedan je orao zemlju, drugi je čuvao ovce, treći pecao... Posle izvesnog vremena dođoše Gospodu svome sa molbom:
"Sve je tu, ali nešto nedostaje. Dosadno nam je".
Gospod im dade testo i reče:
"Neka svako oblikuje ženu po svom liku, šta god hoće: debelu, mršavu, visoku, malu... A ja ću tim ženama udahnuti život."
Posle ovoga Gospod iznese šećer na tanjir i reče:
"Ovde ima deset komada. Neka svako uzme po jednu i da je svojoj ženi da život s njom bude sladak."
Svi su to radili.
I tada se Gospod razgnevi:
„Među vama je prevarant, jer je na posudi bilo jedanaest komada šećera. Ko je uzeo dva komada?"
Svi su ćutali.
Gospod im je uzeo njihove žene, pomešao ih, a onda ih podelio kome je stigao.
Od tada devet od deset muškaraca smatra da je tuđa žena slađa... Zato što je pojela višak šećera. A samo jedan od njih zna da su sve žene iste, jer je i sam pojeo višak šećera...
