Ovako su maloletne Jugoslovenke '71. pričale o nevinost: Ono što se nekad smatralo sramotom i blamom, danas je normalno

Svako vreme nosi svoje breme. Ispovesti devojaka iz Jugoslavije marta 1971. godine otkrivaju kakvo je njihovo viđenje braka, veze i intimnih odnosa bilo.

Ljubav
Autor:
Ovako su maloletne Jugoslovenke '71. pričale o nevinost: Ono što se nekad smatralo sramotom i blamom, danas je normalno
Foto: Shutterstock

U magazinu "Plavi vejsnik" koji prenosi "Yugopapir" nekoliko devojaka, među njima su i maloletna lica, koja su otkrila da li su imala intimne odnose ili ih odlažu za pravi trenutak.

Kristina N., 17-godišnja učenica, Beograd, glumila u jednom filmu

- Zapravo, na filmu više nisam "devica". Snimali smo jednu scenu kad sa svojim mladićem odlazim u šumu šetati. Sve je bilo vrlo romantično. Počeli smo se ljubiti, a tada je kamera odlutala ... Bilo je to na filmu, ali u stvarnosti nisam još doživjela telesnu ljubav. Još sam "devica".

Device
foto: Shutterstock

Zašto ne? Nisam još našla čoveka sa kojim bih volela da spavam. Možda je to zbog moje mladosti, a možda i zbog moje prijateljice. Ona je, naime, spavala sa svojim prijateljem, a nakon toga njihova se veza raspala. Ona je bila na rubu živčanog sloma.

Zlatka L., 16-godišnja učenica, Karlovac:

- Osećam se dovoljno odraslom - duševno i telesno - da spavam sa muškarcem. Nije me strah bolova ili porođaja. Da sam zaista zaljubljena u nekog mladića, razgovarala bih o tome sa svojom majkom. Zašto ne? Rekla bih joj: "Upoznala sam momka kojeg ljubim. Lako je moguće da ću se odlučiti da spavam s njim." I moja bi me majka, sigurna sam, razumela. Čak bi se pobrinula za pilule.

Zasad nemam "stalnog" momka. Sa bivšim sam nedavno prekinula. Nisam još nikad bila toliko zaljubljena - ili tačnije, nijedan mi se mladić nije još toliko svideo da bih poželela da sa njim spavam.

Device
foto: Shutterstock

Nemojte me krivo shvatiti - ja smatram seksualni život prirodnim i lepim. Ne verujem u "velike ljubavi" kao u romanima. Osećam ljubav kao neku vrstu igre, divne igre za koju je međutim potreban pravi partner. Kao, uostalom, kod šaha.

Kad samo pomislim kako su majke nekad govorile: "Moraš se čuvati za svog muža ..." Kakva glupost!

Znam da je to pomalo bolno, biti prvi put s muškarcem, podati mu se. Ali nije me strah boli. Osim toga reč "podati se" nije dobra. Nosi u sebi asocijaciju "žrtvovanja" ili čak "poklona", a ja se ne želim ni žrtvovati ni poklanjati. Želim se naprosto radovati što će me čovek kojeg volim učiniti - ženom.

Uostalom, zašto se to ne bi dogodilo baš prve bračne noći? Ja to ne smatram nimalo staromodnim! (Za vrime razgovora bila je prisutna Kristinina majka. Njen komentar: "Bila bih ti zahvalna da me pitaš za savet. Htela bih ti pomoći ...")

Sonja V., 17-godišnja učenica, Zagreb:

- Već godinu i po hodam sa istim momkom. Verujem da je to prava ljubav. Sastajemo se naime svaki dan barem jedanput. Često razgovaramo da li bismo spavali zajedno. Pri tom znam da je on već imao druge devojke. Svaki put kad dođemo na tu temu on mi kaže: "To je tvoja samostalna odluka, ti snosiš i najveću odgovornost..."

Device
foto: Shutterstock

A ja se tako bojim te odgovornosti! Naravno, sigurna sam da bi mi moja majka bila jednako dobra kad bih već sada dobila dete, a i ono bi joj se svidelo, u to sam takođe sigurna. Ali kako bi moj život tekao? Želim imati zanimanje, postati neko i nešto. Ali ako već sada dobijem dete, što će onda biti od svega toga?

Da, još sam nevina, ali nisam sigurna hoću li to biti i na dan venčanja. Ove godine idem sa svojim momkom na odmor. Rekla sam majci: "Ono što ovde nisam učinila, neću ni sada ... Ali ako se to ipak dogodi - zapamti da se to lako moglo dogoditi i ovde.", prenosi "Yugopapir"

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs