Virdžinija Vulf bila je engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike.
Rođena je u Londonu kao Virdžinija Stiven 25. januara 1882. godine. Bila je ćerka Leslija Stivena, najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa tog doba. Njena majka Džulija je preminula kada je Virdžiniji bilo svega 13 godina. Virdžinija nikada nije završila, niti upisala fakultet, a sve što je naučila, naučila je kod kuće, od oca i njegovih prijatelja koji su često boravili u njihovoj kući.
Čitajući knjige iz očeve biblioteke, od malih nogu je bila uvučena u svet književnosti.
Kada joj je otac umro, preselila se u Blumzberi, centralni deo Londona, gde je započela privatnu i poslovnu saradnju s poznatim umetnicima i piscima tog vremena, kao što su Rodžer Fraj, E. M. Forster i Leonard Vulf. Ova grupa velikana se nazivala Blumzberijska grupa, a zastupali su filozofske ideje o vrednosti ljubavi i lepote kao najvažnijih stvari u životu.
NJENA DELA
Svoj prvi roman “Putovanje“ objavila je 1915. godine. Iako se držala tradicionalne naracije, u ovom romanu se ipak mogu primetiti pokušaji naglašavanja različitih narativnih perspektiva, korišćenje monologa i toka svesti – tehnike kojom se zalazi u unutrašnji svet i misli likova.
Nakon ovog romana, napisala je još nekoliko koji takođe nisu doživeli veliki uspeh.
Prvi uspešan roman koji se smatra njenim remek-delom, bio je njen četvrti roman po redu, pod nazivom “Gospođa Dalovej“, objavljen 1925. godine. Ova opčinjavajuća priča je prepuna unutrašnjih monologa, a pokrenula je problematična pitanja mesta žene u svetu i mentalnih bolesti u vremenu posle Prvog svetskog rata u Engleskoj.
Ovaj roman je ekranizovan 1997. godine. Roman “Ka svetioniku” je još jedno Virdžinijino remek-delo, u kom je ponovo naglasila nadmoćnost unutrašnjeg sveta i života nad spoljašnjim. Ovi romani su joj omogućili da postane poznata i cenjena spisateljica, na kojusu se mnogi ugledali.
Neki od njenih dela sujoš i: “Džejkobova soba“, “Noć i dan“, “Talasi“, “Sopstvena soba” i “Tri gvineje“.
POSLEDNJI DANI
Virdžinija se 1912. godine udala za Leonarda Vulfa, briljantnog mladog pisca i kritičara poreklom iz Kembridža, čiji su književni, ekonomski i politički stavovi bili slični njenim. Imali su srećan i skladan život, koji su povremeno potresali Virdžinijini nervni slomovi.
Zajedno su 1917. godine osnovali štampariju, koja je danas poznata kao „Hogart pres“.
Virdžinija Vulf i TS Eliot
Svoje poslednje, oproštajno pismo uputila je suprugu Leonardu Vulfu, piše „Kultiviši se“.
Imali su neku vrstu otvorenog braka. Zajedno su radili u oblasti književnosti i oblikovali ono što danas nazivamo modernizmom u umetnosti.
Mnogi kritičari su zamerali Virdžiniji Vulf što je u svojim delima udaljena od društvene situacije i stvarnosti. Međutim, da je i te kako razmišljala o političkoj, odnosno ratnoj situaciji, dovoljno govori datum njenog samoubistva.
Pismo koje je ostavila suprugu
Tog 28. marta 1941. Virdžinija Vulf napunila je džepove svog kaputa kamenjem i ušla u reku Uz koja se nalazila u blizini njenog doma.
