Pošto ju je otac napustio kada je bila dete, Ana Para je uvek znala da ima izgubljenog brata kojeg nikad nije upoznala. Ono što joj nikad nije palo na pamet da će upravo taj brat biti njen emotivni partner i otac njene dece.
Naravno, Ana ne sme da se uda za Danijela, jer zakon to brani, iako par pokušava već godinama da dobije specijalnu dozvolu.
"Mama mi je rekla da nas je otac napustio da bi osnovao drugu porodicu i da je dobio još jednog sina“, ispričala je Ana za španske medije.
Ona tada nije znala ni njegovo ime, ni godine, ni u kojem gradu živi.
"Uvek sam htela da ga upoznam, stalno sam zamišljala kako slučajno nalećem na njega u prodavnici ili na ulici."
Kada je napunila 20 godina i odlučila da potraži svog brata na Fejsbuku. Prvo je pronašla očev profil na Fejsbuku, a potom je otkrila i njegovog sina koji se zvao danijel Para.
"Dodala sam Danijela sa svog skrivenog profila kako on ne bi video da su nam ista prezimena. Samo sam htela malo vidim ko je i šta je. Plašila sam se da mu ispričam celu priču. Ipak, na kraju sam mu sve otkrila", priznala je Ana.
U to vreme, Danijel, čiji su se roditelji razveli kada je imao osam godina, živeo je sa ocem.
"Do mene su dolazile informacije da možda imam sestru, ali otac mi to nikada nije rekao, to je bilo nešto što je želeo da sakrije", ispričao je Danijel svoju stranu priče.
"Nikada nisam želeo da je tražim, možda bih da sam bio jedinac imao tu potrebu da tražim izgubljenu sestru“, otkriva ovaj mladić, koji po očevoj i majčinoj strani ima još troje braće i sestara.
Kada su im se putevi ukrstili, počeli su da razgovaraju preko društvenih mreža. „Otkrile smo da smo toliko bliski da bi bilo stvarno čudno da se nismo poklopili, a stvar je u tome da smo oboje živeli, u to vreme, van Granoljera, u malom gradu koji se zove Santa Eulalija de Ronsana“, kaže Ana. "Pre se čak nismo ni sreli", dodaje Danijel.
Dva dana nakon što su se upoznali preko fejsbuka, odlučili su i lično da se vide.
"Zagrlili smo se i počeli da se smejemo. Bila je to veoma čudna situacija", otkriva Ana.
"Bilo je malo neprijatno jer nismo dobro znali šta da kažemo jedno drugom", kaže Danijel, koji je tada imao 17 godina, što znači da je tri godine mlađi od svoje "nove sestre".
Međutim, njih dvoje su nastavili da se redovno viđaju.
"Pokušavali smo da se ponašamo kao brat i sestra, ali nam je bilo teško. Imali smo odnos kao prijatelji koji su se sastajali da se vide i pričaju jedno s drugim", kaže Danijel.
Tako je bilo neko vreme, sve dok Ana nije otišla da živi sama u stan, a on, koji je radio u blizini, počeo sve češće da je posećuje.
"Na kraju je Danijel proveo više vremena u mom stanu nego kod kuće", ispričala je Ana smejući se, "sve dok nismo počeli da živimo zajedno".
Toliko su se zbližili da su zajedno išli na koncerte, stekli zajedničke prijatelje, išli u pozorišta i bioskope.
"Trudili smo se da održimo taj odnos brat-sestra, što kanoni utvrđuju, ali nismo se tako osećali... Taj bratski osećaj nije postojao. Upoznao sam devojku za koju su mi rekli da mi je sestra i koja je imala isti ukus kao ja i sa njom sam se odlično provodio, ali nisam mogao da je doživim kao sestru“, objašnjava Danijel.
Ana je upoznala čitavu Danijelovu porodicu, uključujući i oca kojeg do tada nikad nije upoznala.
"Moj otac je rekao da želi da me upozna i ja sam vršila pritisak na Danija da nas upozna", otkriva Ana "Oca sam na kraju upoznala samo da bih olakšala Danijelu", pojašnjava on.
Ljudi oko Ane i Danijela počeli su da primećuju da je plamen ljubavi — i to ne baš bratske — počeo da se rasplamsa u njima. Međutim, oni sami to nisu hteli da vide.
"Nismo hteli da to shvatimo, bili smo ljuti na sebe jer nam je bilo teško da to priznamo i razbijemo taj tabu: mi smo brat i sestra, iako to tako ne osećamo", kaže Ana, koja nikada neće biti u stanju da zaboravim dan kada se ono neizbežno konačno dogodilo: "Zabavljali smo se, prilazili smo polako i prvi poljubac.” „Bilo je spontano, ništa s predumišljajem…” dodaje Danijel.
Međutim, osećaj krivice je pao na njih kao kofa ledene vode, pa su se, odmah posle tog prvog poljupca udaljili jedno od drugog.
"Bilo nas je pomalo sramota zbog tog što se upravo dogodilo“, kaže Ana, „taj poljubac je srušio sve barijere, obeležio pre i posle, bio je to kao udarac stvarnosti“.
Od tog trenutka odlučili su da nikome ništa ne kažu.
"Nismo imali na umu da održimo tu vezu, kao da se desilo i to je to. Morali smo to da zaboravimo. Nemoguće je imati vezu sa bratom. Imali smo trenutak slabosti i to je bilo to. Nije nam palo u glavu da imamo nešto više“, kaže Ana.
Tri dana smo se mučili. "Plakali smo, grlili se... shvatite da smo živeli zajedno", kaže Danijel. „Zamislite da vam se sviđa devojka i da vam iz moralnog razloga zabranjuju da budete sa njom... pa, jako se loše provodite".
"Društvo je nametnulo te morale i mi smo morali da ih sledimo iako je naš odnos bio kao i kod svakog para osim što smo mi bili brat i sestra po krvi", kaže Danijel.
Tako su odlučili da odu u London na par dana gde nisu morali da se kriju. Izlazili su zajedno, srećni i slobodni. Kada su se vratili u Barselonu svima su objavili vest da su zajedno. Otišli su na TV i pred celom zemljom priznali ljubav.
"Cilj nam je bio da se više ne krijemo, ali ljudi to nisu najbolje prihvatili".
Kao rezultat toga, kritike su stizale masovno putem poruka na društvenim mrežama. „Zanimljivo je da su ljudi koji vas kritikuju oni koji vas ne poznaju. Niko nije došao kod nas direktno da nas vređa. Ali ima ljudi koji su nam pisali na internetu da ćemo goreti u paklu, “ kaže Ana.
Ipak, Danijel i Ana iako pričaju o svom odnosu nikad ne promovišu da je odnos između brata i sestre poželjan na taj način.
"Nikada nismo rekli da je ljubavna veza između dva brata nešto prirodno, mi jednostavno pričamo svoju ličnu priču, ne tvrdimo ništa. Ovo nam se desilo, to je nešto neobično i to je to, ali mnogi misle da smo mi ludi što branimo ovakav tip odnosa i što napadamo moral, a to nije slučaj, mi samo pričamo šta nam se desilo“, tvrdi Danijel.
Štaviše, prema rečima bračnog para, mnogi ljudi ne razumeju u potpunosti ovu priču jer je znaju preko trećih strana, ili društvenih mreža, ili različitih medija, u kojima „ona samo na sektaški način pokazuje incestuozni odnos, a da zapravo ne znaju motivi ili pozadina...“, kaže Danijel. „Iz tog razloga skoro nikada nismo želeli da dajemo intervjue, iz straha da će oni na svoj način odražavati našu istoriju, i uvek tražeći senzacionalizam“, dodaje on.
Danas, Ana i Danijel imaju dvoje dece, od šest i četiri godine, koja pohađaju školu u Montesori stilu, gde je mesto svim vrstama porodica. „Tamo nalazite decu iz jednoroditeljskih porodica, sa dve majke ili dva oca. To je druga filozofija studija, drugi tip mentaliteta. Dakle, pre nego što je devojčica ušla u školu, razgovarao sam sa direktorom i ispričao im priču"
Genetski rizik za decu
Pre nego što je zatrudnela i strahujući da bi se njihova buduća deca mogla roditi sa deformitetima, budući da je među njima krvno srodstvo, Ana je želela da sazna kakav će rizik oni preuzeti. „Ginekolog nam je rekao da je u našem slučaju rizik da se rodimo sa nekom vrstom recesivne bolesti 4% veći nego kod para koji nemaju zajedničke gene“, objašnjava Ana.
Nakon genetskog istraživanja, par je otkrio da mogu imati decu bez bojazni da će naslediti neke bolesti ili deformitete. Danas imaju dvoje sasvim zdrave dece.
"U matičnom registru imena Ana i Danijel se pojavljuju kao roditelji njihovo dvoje dece, što je bilo nemoguće pre 2012. godine."
Međutim, trenutno Španski građanski zakonik zabranjuje brak između direktnih rođaka - iako se incest ne smatra zločinom od 1978. godine. Stoga, prema važećem zakonodavstvu, Ana i Danijel ne mogu da se venčaju.
„U Švedskoj bi nam, na primer, pustili da se venčamo. Razgovarali smo sa advokatom i rekli su nam da to ne bi bilo tako teško, ali da je potrebno mnogo vremena i novca. U Španiji, Ana bi morala da se odrekne svog oca, te da nađe nekog drugog ko bi je usvojio, ali je to veoma komplikovano pošto je punoletna”, kaže Danijel.
To bi bio poslednji korak da se ozvaniči devetogodišnja veza ovog para koji se bliži tridesetoj. Oni su prekršili tabue i uverenja. Njihov jedini cilj: pustiti ih da svoju ljubav žive potpuno slobodno, bez predrasuda i zakonskih prepreka.
„Društva moraju da idu napred, a ne da se usidre u tradicionalizmu. Ni homoseksualci nisu smeli da se žene, a sada mogu. Volimo se i to je ono što treba da prevlada. Ne povređujemo nikoga. Zato želimo da ljudi zaista znaju našu istoriju“, kaže Ana, a prenosi elespanol.com
