Postoji mnogo sličnih listi najboljih serija, ali ako za kriterijum uzmemo rangiranje na internet filmskoj bazi IMDb-u i sajtu koji prikuplja fimske kritike Rotten Tomatoes, izbor najboljih serija je lak, piše kultivisise.rs
Ono što im je zajedničko jeste da su u svom žanru i godinama u kojima su izlazile donele nešto novo na male ekrane – i to je dovoljan razlog da budu na vašoj listi za gledanje.
The Sopranos
Porodica Soprano je na naše ekrane došla baš pred početak 21. veka, a pošto se snimala sve do 2007. godine, može se slobodno smatrati obeležjem njegove prve decenije.
Radnja Toni Sopranoa, čoveka u svojim četrdesetim koji drži firmu koja se bavi recikliranjem otpada, otac je dvoje dece i istovremeno šef italijanske mafijaške porodice. U pokušaju da pronađe balans između dva potpuno razlilčita života koje vodi završava kod psihološkinje Jennifer Melfy na lečenju depresije. Kroz šest sezona i osamdeset i šest epizoda ova serija pokazaće vam koliko loših stvari čovek može uraditi iako polazi od pravih vrednosti – poštovanja porodice, časti i prijateljstva.
Producent Dejvid Čejs rekao je da mu je cilj bio da istraži temu identiteta Amerikanaca italijanskog porekla, mada su se neki od njih bunili za ono što nazivaju pogrešnim predstavljanjem i stvaranjem stereotipa.
Serija je inspirisana mafijaškom porodicom Dekavalkante koja je živela u Nju Džerziju u vreme kada je Dejvid Čejs odrastao i postala je kultna likom Tonija Soprana koji je obeležio glumačku karijeru pokojnog Džejmsa Gandolfinija.
The Wire
Baltimorska krimi drama još je 2002. godine promenila ono što vam prvo pada na pamet kada čujete da se neka serija bavi odnosom policije i kriminalaca. U njoj prvenstveno nema jasne razlike između dobrih i loših momaka i sve što mislite da znate u jednoj epizodi bude promenjeno u sledećoj.
Pored dilovanja narkotika, bavi se korupcijom u vladi i birokratiji, školi i medijima – izbegavajući velike pobede pokazuje osvešćujuću sliku surove realnosti. Kroz svojih 5 sezona i 60 epizoda oguljena je predstava o američkom snu i o tome šta nam ostaje nakon borbe protiv sistema.
Mnoge velike zvezde poput Idris Elba i Vendela Pirsa bile su deo ovog svojevrsnog remek-dela, a Majkl B. Jordan je u njoj zabeležio jednu od svojih prvih glumačkih uloga. Zanimljivo je da je pisana od strane nekadašnjeg policijskog reportera Dejvida Sajmona koji je priče bazirao na stvarnim događajima.
Povodom desetogodišnjice od emitovanja poslednje epizode koja se obeležava ove godine, on je rekao da je seriju tada izdavačkoj kući HBO prodao kao seriju o policiji, ali da ju je smatrao nečim tada potpuno novim – televizijskim romanom.
Sons of Anarchy
Priča o bajkerskom klubu ne zvuči toliko zanimljivo dok ne počnu da se otkrivaju tajne koje vas uvlače u duboko u porodicu Teler/Morov. Iako klub javno drži automehaničarsku radnju, njihov glavni posao je ilegalni uvoz oružja, njegova prodaja i zaštita kamiona koji prevoze ilegalnu robu.
Godinama održavani prijateljski odnosi sa policijom i povremeno zastrašivanje stanovnika Čarming, (izmišljenog gradića u Kaliforniji) drže ih na granicama zakona, ali se te granice stalno mute. Preispitivanje glavnog lika, Jackson "Jax" Teler , o klubu, životu koji vode i koji mu je nametnut, centralna je slika serije.
Sve priče svode se na jedno pitanje – šta biste sve uradili za porodicu i klub?
Kurt Suter, pisac, producent i režiser serije, rekao je u jednom intervjuu da je oduvek bio fasciniran ironijom bajkerskih klubova, jer oni za sebe govore da su slobodni i protiv države, a unutar njih postoji više pravila nego van, funkcionišu poput vojnih jedinica.
Preko deset miliona ljudi pratilo je poslednju sezonu ove, po mišljenju mnogih kritičara, surovo uverljive serije o važnosti lojalnosti i nasleđa.
Mad Men
Svojevrsna istorijska drama Metjua Vinera na male ekrane stigla je 2007. godine i sedam sezona vodila nas je kroz poslovni i privatni život kreativnog direktora marketinške agencije Dona Drapera.
Centralna tema ove serije su njeni likovi, ne toliko događaji, nego njihove istaknute osobine, postupci, reakcije i međusobni odnosi. To je ono što je gledaoce zadržalo onda i kada nije bilo „klif hengera“ iz epizode u epizodu.
Serija nije ostala ravnodušna na pitanja seksizma na radnom mestu, prevara i neverstva, balansiranja roditeljstva i karijere, kao ni na istorijske događaje koji su se dešavali šezdesetih godina kada je radnja serije i smeštena.
Kada su ga pitali zašto je izabrao da seriju smesti u prošli vek, Viner je rekao da je svaki put kada je pokušao i našao nešto zanimljivo što je želeo da radi, to se desilo baš 1960-ih. Taj nezaboravni period, ovom mnogima omiljenom serijom, oživeo je za nas.
Breaking Bad
Krimi drama koja je 2013. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao kritički najhvaljenija serija svih vremena. Ovo je priča o profesoru hemije Volteru Vajtu koji saznaje da boluje od raka pluća i odlučuje da zajedno sa svojim bivšim učenikom Džesijem Pinkmenom pravi kristal met kako bi zaradio dovoljno novca da obezbedi porodicu nakon smrti.
Njihov odnos doživljava mnoge promene, pa preko profesorskog, poslovnog, prijateljskog, ponekad dolaze i do porodičnog – odnosa između oca i sina. Oba lika kroz 62 epizode upoznaju sebe i menjaju potpuno vaše mišljenje o njima u svakoj novoj situaciji u kojoj se nađu.
Mnogi kritičari su ovu seriju nazivali onim što se dešava kada nastupi kriza srednjih godina, a pisac Vins Giligan rekao je da je u slučaju Voltera Vajta to kriza kraja života jer u prvoj epizodi saznaje da uopšte nije u srednjim godinama nego je na kraju.
House of Cards
Kevin Spejsi i Robin Rajt kao Frenk i Kler Andervud postali su svojevrsni simboli kako ostatak sveta gleda na američku politiku. Serija prati uspon Frenka Andervuda, demokrate i lidera većine u Kongresu, čiji je jedini cilj da postane predsednik Sjedinjenih američkih država.
Njegova supruga, sa kojom ima neraskidivu vezu, ali i vrlo komplikovan odnos, nije tu samo da bi mu u tome pomogla – ona ima sopstvene političke ambicije i neretko se razlikuju od njegovih. Manipulacija, korupcija i kriminal kao rezultati krvave borbe za moć, provlače se kroz 65 epizoda i gledaoce drže u iščekivanju koja je sledeća granica koja će biti izbrisana zarad želje da se vlada najmoćnijom nacijom na svetu.
O sličnosti onoga što se dešava u seriji i realnosti SAD-a u poslednjih godinu dana, Spejsi je rekao da se nekoliko puta desilo da se negde između snimanja i emitovanja epizoda stvari koje su odglumili i dese u stvarnom životu, ali da to nisu oni ukrali iz novinskih naslova, već obrnuto.
Peaky Blinders
Radnja prati gangstersku porodicu Šelbi, iz Birmingema u Engleskoj, u periodu nakon Prvog svetskog rata, na čelu sa Tomasom, koja se bavi ilegalnim klađenjem i nameštanjem konjskih trka. Tomy je praktično nekrunisani kralj Birmingema, ali njegove ambicije su ga oduvek vodile dalje od rodnog grada, a njegova snalažljivost čini da verujemo da ne postoji situacija koju ne može okrenuti u svoju korist.
Važnost odanosti porodici, verovanje u Boga, traume iz preživljenog rata, zabranjena ljubav i mnogo ispijenog viskija već pet godina drže nas prikovane za ovu akcionu dramu Stivena Najta. Sve to, plus muzika Nika Kejva.
Peta, najverovatnije poslednja sezona, stiže nam 2019. godine, što ostavlja dovoljno vremena da se znanje iz dvadeset i četiri emitovane epizode obnovi.
Game of Thrones
Skoro pa više nema ko nije čuo za fantastično ostvarenje bazirano na knjigama "A Song of Ice and Fire", Džordža R. R. Martina, od momenta kada je izašla prva epizoda 2011. pa do trenutnog iščekivanja poslednje sezone 2019. godine.
Martin se istorijom služio kao inspiracijom, ali je njegova epska fantastika donela mnogo više nego što je ijedna istorijska serija pre nje. Borba za gvozdeni presto i vlast nad Sedam kraljevstva između plemićkih porodica vodi se dok se njihove sudbine prepliću sa nepovratnim posledicama. Ono što mnogi kritičari nazivaju konfliktom između ljudskog duha i ljudskog ega, učinilo je ovu seriju najnagrađivanijom serijom ikada.
Jedno je sigurno, ne treba se pretrano vezivati za njene glavne likove, jer – kada igraš igru prestola ili pobediš ili umireš.
