Kako bi izašao u susret nezadovoljnim mušterijama, koje su se žalile da im se džepovi na pantalonama cepaju dok rade fizičke poslove, krojač iz Nevade Dejvis Džekobs (Davis Jacob) rešio je da ih ojača nitnama. Za pomoć se obratio svom poslovnom partneru Leviju Štrausu (Levi Strauss), te su krajem maja 1873. dobili patent za proizvodnju pamučnih pantalona od denim platna, ojačanih bakarnim nitnama na džepovima. Denim – tkanina od koje se šiju, naziv je dobila po natpisu na francuskom „serž de nim”, a reč „džins” potiče od, takođe, francuskog izraza za đenovskoplavu boju („blu de žins”).
Zahvaljujući popularnosti vesterna i zvezda, kao što je Džon Vejn (John Wayne), džins je dobio neodoljivu auru romantike i avanturizma, da bi pedesetih Marlon Brando i Džejms Din (James Dean) ustanovili farmerke kao deo imidža buntovnih zavodnika. Sedamdeseth su ih nosili pripadnici hipi pokreta da iskažu jednakost, pobunu i slobodu. Najvrednije su, ipak, one stare, kolekcionarski primerci. Od pantalona najpre namenjenih fabričkim radnicima i farmerima, preko umetnika, političara, nastavnika i direktora koji su ih takođe rado nosili, danas su farmerke nezaobilazni komad odeće i starijih i mladih.
Treba znati da znatno više vrede leviske koje na crvenoj etiketi u šavu zadnjeg džepa imaju ispisana velika slova, što ukazuje da su nastale pre 1971. godine. Vrednost se povećava iako je pozadi na pojasu etiketa kožna, a ne papirna. Najstariji par farmerki, vredan 150.000 dolara, čuva se u sefu kompanije Levi Štraus u San Francisku. Nabavili su ih u leto 2003. godine od jednog trgovca starom odećom. Proizvedene su između 1873. i 1890, a najverovatnije 1879. godine u San Francisku u fabrici koja je 1906. izgorela u požaru. Te farmerke imaju kožnu etiketu, ali ne i logo s dva konja, jer su iz perioda pre 1886. godine kada je taj znak prvi put upotrebljen. Imaju samo jedan džep pozadi, jer se drugi pojavljuje tek na komadima proizvedenim od 1901. godine.
