Zapalite sveću uvek u isto vreme kako biste se povezali s najmilijima ili preminulima. Plamen nam omogućava da se povežemo s nekim višim, unutrašnjim znanjem i mudrošću.
Kad smo sami ili usamljeni, njen nas plamen može povezati s milionima ljudi koji u istom trenutku sede pored plamena sveće. Kad osećamo tugu ili žaljenje zbog pogrešno izgovorenih reči ili nečega što nismo izrekli, možemo da upalimo sveću i preko njenog plamena u mislima pošaljemo poruku osobi kojoj nešto želimo da kažemo.
Paljenjem sveće uvek u isto vreme možemo se povezati s prijateljima ili rođacima na drugom kontinentu i posvetiti nekoliko trenutaka dok gledamo u plamen razmeni dobrih želja i ljubavi.
Lojanice, pa kasnije voštane sveće hiljadama godina su bile jedan od znamena obožavanja. U Egiptu i na Kreti oko 3000 godina pre Hrista lojanice su se palile u čast bogova, u ranoj hršćanskoj tradiciji voštanice su označavale odanost Devici Mariji, a i danas ih u palimo iz sličnih razloga.
Između ostalog, i zato da nas svetlo obrani od zla. Danas se ritual paljenja sveća koristi kao deo magičnih i spiritualnih obreda.
S razvojem tehnologije i sveće su postale raznolike, pa možemo birati one u boji, s mirisnom notom, dodatkom eteričnih ulja koja plamenu daju posebnu magiju, pa i u različitim oblicima. Ali posebnu atmosferu, magiju i čaroliju možete stvoriti i običnom svećom od beloga voska, koja je simbol jednostavnosti, istine i čistoće.
Iskoristite tu lepotu u svakodnevnim situacijama. Ako vam je važno da postignete prijatnu atmosferu za važan porodični razgovor te podići nivo komunikacije tako da ima manje nerazumevanja i povišenih tonova, jednostavno upalite sveću na stolu oko kojega će se okupiti porodica.
Evo šta se dešava u našem telu kada se prekrstimo: Neverovatna moć časnog krsta!
Njen plamen obično čini da se u razgovoru koriste tiši tonovi, da su sugovornici mirniji i tolerantniji jedni prema drugima. Štaviše, ako želite svima za stolom dati podjednaku priliku da iskažu argumente i mišljenje, iskoristite sveću kao sat.
Ljudi su svojevremeno u međusobnoj komunikaciji merili vreme tako da bi sveću zarezali na nekoliko odeljaka pa bi svaki sugovornik imao vremena dok njegov deo sveće ne dogori.
Sveće su jedan od nezaobilaznih alata ako želite da sačuvate romantiku te povratite osećaj zajedništva i međusobnog poverenja u vezi. Obrok koji pojedete uz svetlo sveće je poseban, ako sa svojim partnerom održite praksu da barem jednom u dve nedelje večerate uz sveće, to će bez sumnje pomoći da razvijete skladnu i lepu vezu.
Prvi magični rituali u kojima se koristi svetlost sveće beleže se kod Egipćana, otprilike u 3. veku pre Hrista, kad su se one koristile da podstaknu kreativne snove. Tada se to nazivalo “sanjanjem istine” – čovek se povlačio u mračnu pećinu koja je imala jedini izlaz prema jugu i tu bi u potpunome mraku gledao u plamen sveće.
Zatim bi čekao da se u njemu ne prepozna božanstvo. Tada bi spavao i verovalo se da će mu Bog ili Božica u snu dati odgovore na pitanje ili problem za koji je tražio rešenja. Danas bi se taj ritual mogao poistovetiti s ritualom paljenja sveće u prostoru u kojemu čovek želi da meditira. Iako je prvenstveni cilj stvaranje posebne atmosfere, a kod nekih i čarolije, mnogi će i danas reći da je plamen sveće ono što nam omogućava da se povežemo s nekim višim, unutrašnjim znanjem i mudrošću.
Nikola Tesla otkrio svom prijatelju: Ova tajna je skrivena u molitvi Oče naš!
Narodna predanja beleže rituale prizivanja ljubavi
Devojke su svojevremeno provlačile isprepletene igle kroz vrh zapaljene sveće, uz brojalicu kojom su prizivale da mladić kojega su odabrale nema mira dok se njegovo srce ne spoji s njihovim. Tada bi čekale da sveća gori do mesta u koje su pribadače ubodene i ako bi ostale isprepletene, smatralo se da će njihov ljubavnik doći.
Alternativa tom tumačenju bilo je ono da dve igle označavaju dva mladića te da devojka treba izabrati onoga čija je igla ostala na mestu. Kad sveća dogori do mesta na kojem su pričvršćene, njegova je ljubav – postojanija.
Rituali sa iglama koristili su se i kad su se ljudi oslobađali nekih negativnih navika, razočaranja ili tuge. Igla se provlačila oko 2,5 centimetra u sveću, uz brojalicu u kojoj ju se pozivalo da spali negativne navike ili tugu koja nas muči. Tada je trebalo ostaviti sveću da dogori do mesta gde je igla te pustiti da ona padne na tanjurić na kojem se sveća nalazi, nakon čega je na plamenu trebalo spaliti mali komadić crne vune. “Gori, tugo i nevoljo”, reči su kojima možete “ispratiti” tugu, na primer.
Tada iglom treba zahvatiti mali komadić voska koji je pao na tanjirić i brzo ga spaliti da nestane.
Na kraju, na komadu čistoga papira ispišite svoje sledeće korake u životu, oslobođeni od ružne navike ili tuge. U međuvremenu, pustite sveću da dogori do kraja.
Pročistite prostor u kom živite
Sveća i danas ima posebnu snagu i može se koristiti u ritualima kojima želimo pročistiti prostor u kom živimo i radimo te podstaknuti pozitivne promene u poslu ili ljubavi. Pritom možete koristiti sveće u boji, koje nose i određenu simboliku. Naprimer, žuta predstavlja sunce koje donosi energiju i plodnost u vaš život, dok će ružičasta podstaknuti određena pomirenja, dobre porodične odnose ili imovinu.
Ako se odlučite se za belu sveću ako ste spremi za nove početke, a sivu ako želite ostvariti skrivene želje. Ne zaboravite i na mirisne sveće, koje mogu pročistiti, umiriti ili razbuditi.
Plamen ih je približio suncu i plodnosti
Dete koje poželi želju i snažno dune u svećice na rođendanskoj torti na poseban je način povezano s bogatom istorijom i mitologijom ranijih naroda, koji su palili lojanice da osvetle mračnu pećinu ili da sebi osvetlie put.
Plamen sveće povezuje nas kroz vekove sa seljacima i zemljoradnicima koji su nosili plamen sveće u procesijama tokom različitih setvenih ili žetvenih festivala kroz polja, prizivajući snagu boga Sunca, od kojega su tražili da osigura plodnost ljudima, životinjama i zemlji.
Plamen sveće povezuje nas s brižnim ženama koje su nekad uz plamen sveće satima sedele uz bolesnu decu ili umiruće rođake, u nadi da će vatra osnažiti bolesnoga, a umirućoj duši osvetliti put. Kad sveća dogori ili kad utrnemo njen plamen, više nećemo osećati njenu toplinu i neće osvetljavati prostoriju u kojoj sjedimo, ali njen sjaj ne nestaje – osećamo da nas je obasjala ljubavlju, toplinom i lekovitom energijom. I onaj ko gleda plamen u nekoj tuzi, boli ili strahu, osetiće olakšanje.
Vladika Nikolaj Velimirović: Ovo je najveći srpski greh!
