Iako su njihova dostignuća promenila svet i tok nauke, ovih 10 naučnika nisu imali priliku da se zahvale Nobelovom komitetu na jednoj od najprestižnijih nagrada na svetu!
1. Internet
Početkom 60-ih godina istraživači su pronašli način da komuniciraju putem kompjutera, što je kasnije dovelo do otkrića interneta. Ovo je navelo britanskog naučnika Timotija Berners-Lija da 1989. godine predloži ideju o internetu i da 1990. napravi prvi vebsajt.
Danas je Berners-Li poznat kao čelnik konzorcijuma World Wide Web. Tako je otkriće interneta, koje nikada nije nagrađeno Nobelovom nagradom, omogućilo ljudima značajan protok informacija.
Citati arapskog nobelovca: Mudre misli koje će vas naterati da se zapitate!
2. Prvi genom
Mnogi su se pitali zašto otkriće ovako važnog dela DNK nije zaslužilo Nobelovu nagradu. Međutim, genom nije ni otkriće ili izum, kako se obično smatra, već je deo projekta – zahtevalo je skaliranje sekvenci DNK kako bi se otkrile prave proporcije. Erik Lander, deo tima koji je radio na ovom projektu, rekao je: Ne možete dobiti Nobelovu nagradu za okretanje poluge. Ipak, ovo ostaje jedan od najvažnijih poduhvata u istoriji čovečanstva.
3. Smrt crne rupe
Jedne noći 1970. godine, Stiven Hoking je u svom krevetu tonuo u san kada mu je na um pala ideja o crnim rupama. Do tada se za crne rupe smatralo da su, manje ili više, besmrtne, ali on je počeo da razmišlja o tome da se i one mogu nestati u ekploziji gama zraka.
Hoking bi verovatno i dobio Nobelovu nagradu da je ovu teoriju mogao empirijski pokazati, ali problem je u tome što crne rupe žive veoma dugo, te je njihov nestanak veoma teško uočiti.
Misterija Bermudskog trougla: U poslednjih 100 godina nestalo 1.000 ljudi! (VIDEO)
4. Periodni sistem
Periodni sistem sadrži sve poznate elemente po rastućem atomskom broju. Njegove uredne kolone su predvidele i elemente koji tada nisu bili otkriveni tako precizno da je već unapred istakao njihove vrednosti. Mendeljev je, ipak, 1905. i 1906. godine bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali ju je izgubio jer je komisija smatrala da je njegov rad previše star i dobro poznat. Tako je periodni sistem, u neku ruku, postao žrtva soptvenog uspeha.
5. Sijalica
Dostignuće Tomasa Edisona – sijalica, koju je prvi patentirao Džozef Svan u Velikoj Britaniji, ali ju je Edison učinio praktičnom, između ostalog je postavilo temelj modernoj ekonomiji jer ljudi širom sveta danas koriste ogromne količine električne energije i sijalica je postala deo svakodnevnice i neophodnost.
Edison je, međutim, umro 1931. godine bez Nobelove nagrade. Alfred Nobel je u svom testamentu nabrojao sve pronalazače i izume koji bi mogli da budu nagrađeni, ali su sudije kasnije nagradu dodeljivale u skladu sa svojim sudom.
2014. je bila godina žena: One su uzdrmale svet, osvojile svemir, zaustavile bolesti
6. Kvark
Kvark je elementarna čestica od koje su sačinjeni protoni, neutroni i ostale složene čestice poput hadrona, mezona, nukleona itd. Iako je Marej Gel-Man dobio Nobelovu nagradu 1969. za dopronos klasifikaciji elementarnih delova, njegovo najvažnije i najbitnije otkriće je ostalo bez nagrade. Dokazi o postojanju kvarkova su u to vreme bili još uvek nejasni i nedefinisani, premda su mnogo fizičari govorili da ovaj projekat zavređuje i pažnju i - Nobelovu nagradu.
7. Moderna teorija evolucije
Kada je Nobelova nagrada prvi put dodeljena 1901. godine, ovaj veliki biolog je bio samo mladi naučnik. U to vreme, biolozi su malo znali o nastanku života na Plavoj planeti i o tome kako se menjao tokom godina, tako da su mnogi preispitivali osnovne koncepte Darvinove teorije.
U periodu između 1920. i 1950. godine, mnogi naučnici su uvideli kako se mutacije šire, povećavaju i prenose kao redak material evolucije. Ovo je konačno potvrdilo Darvinovu teoriju i doprinelo mnogim kasnijim saznanjima, te se tzv. moderna teorija evolucije razvija upravo na darvinističkim shvatanjima.
Šokantne tvrdnje nemačkog Nobelovca: Ove dve namirnice izazivaju rak, a stalno ih jedete!
8. Tamna materija
Vera Rubin i Kent Ford su sedamdesetih godina prošlog veka primetili da se zvezde na rubovima galaksija kreću brže od onih koje se nalaze u sredini. Drugim rečima, galaksije bi se okretale tako brzo da bi se rasipale ukoliko ne postoji nešto što ih drži zajedno.
Tako je rođena ideja o crnoj materiji, koja čini čak 90 posto svemira. Ova materija ne propušta svetlo niti dozvoljava bilo kakvu interakciju, te je za sada nepoznata naučnicima. Neodređenost i hipotetičnost koju ova materija nosi sa sobom je razlog zbog čega ova teorija nije dobila Nobelovu nagradu, iako je 2011. ova nagrada u oblasti fizike dodeljena zbog sličnog otkrića.
9. Drvo života
U vreme kada su naučnici klasifikovali mikrobe po njihovom obliku, Karl Vouz je našao način da uoči veze među njima tako što je poredio njihove gene. Njegov metod pojasnio je postojanje prethodno nepoznate oblasti života, takozvane mikroskopske Archeae koja se sastoji od 162 gena RNA. Naučnici su iskoristili ovaj metod kako bi razgranali ovu teoriju, definišući kako određeni mikrobi utiču na ljudsko telo. Vouz je preminuo 2012. godine, a kako se Nobelova nagrada ne dodeljuje posthumno, i ovaj naučnik je ostao bez priznanja.
Uzrok raka otkriven još pre 92 godine: Nobelovac dao objašnjenje i način zaštite!
10. Renesenasa dinosaurusa
Džon Ostrom s Univerziteta Jejl je 1969. godine imenovao jednu od najvažnijih vrsta ikada – dinosaurusa starog 110 miliona godina veličine čoveka. Nazvao ga je Deinonychus („užasna kandža“). Ovo otkriće je promenilo dotadašnje stereotipe o dinosaurusima kao o sporim i glupim čudovištima.
Naprotiv, Ostrom je našao dokaze da je ova vrsta mnogo sposobnija, verovatno društvena i pre svega da ima dobre lovačke sposobnosti. Nova vrsta je izazvala dosta zanimanja za ove izumrle životinje, što je nazvano "renesansom dinosaurusa", ali čak ni tolika popularnost nije donela ovom paleontologu Nobelovu nagradu.
Na trenutak je zaćutao, pa objasnio: Nobelovac otkrio zašto samo 1 odsto ljudi uspe u životu!
