Da li ste znali?

Konoplja uzgajana u Jugoslaviji: Zvali smo je Veselica i od nje pravili med i rakiju!

Ova biljka je bila prisutna i na prostorima bivše Jugoslavije i tih godina smo bili sedmi proizvođač konoplje u svetu
Zanimljivosti 05.08.2015. - 15:42h Autor: blog.neum-bih.com/
Foto: Profimedia

Konoplja se uzgajala u Jugoslaviji i imala je široku upotrebu. Prema popisima, počev od 17. veka, najviše je uzgajana na imanjima stanovnika sadašnje Donje Gračanice, koja su bila na prostoru bivšeg sela Tetova.

 

Konoplja se prerađivala u vlakno i tkala su se različita platna. Ljudi iz ovog kraja su imali tradiciju proizvodnje belog platna od konoplje.

 

Najviše su se proizvodila užad, koja su upredala vlakna konoplje, pa su zbog toga i dobila ime konopi.

 

Osim za proizvodnju platna od konopljinog vlakna, konoplja se koristila i za druge potrebe. Ženska konoplja, ono što u sadašnja vremena nazivamo marihuanom, kanabisom, indijskom konopljom i kako sve ne, je davala cvet i semenke.

 

Ovako nešto se viđa samo jednom: Pokušaj dilera da sakrije drogu nasmejao svet! (FOTO)

 

Cvet se brao pre potpunog otvaranja sitnih cvetića, vezivao u buketiće koji su se na promaji sušili. Nakon sušenja ti buketići su čuvani u ostavi. Koristio se cvet za brojne kućne potrebe: kađenje prostorije u kojoj leži teški bolesnik, pravljenje kolačića za decu i starije bolesne osobe, spravljanje meda sa cvetom konoplje, te razne druge potrebe.

 

Najviše se ipak koristio za kađenje obolelih od težih oblika kašlja. Savremena farmacija proizvodi sirupe protiv kašlja u kojima je obavezan sastojak neka od tzv. lakih opojnih droga.

 

U domaćinstvima se čuvao i suvi konopljin list, kojim se kadila kuća, čim pođu prehlade i kašljanje ukućana.

 

Od semenki konoplje se proizvodilo visokokvalitetno ulje. Ulje se koristilo kao lek za brojne bolesti. Savremena medicina je dokazala lekovitost i vrlo široku upotrebljivost ovog ulja.

 

Pušili ste marihuanu bar jednom? Evo koliki problem ste sebi napravili!

 

U srednjoj Bosni se ulje iz konopljina semena proizvodilo hladnim presovanjem i kuvanjem. Ovo ulje proizvedeno hladnim presovanjem je bilo cenjenije, a prepoznavalo se po boji, gustini i prozračnosti.

 

Kađenje konopljinim listom se radilo tako, da se na žar u pegli (na drveni ćumur), stavljao jedan do dva prstohvata zdrobljenog suvog lista i potom se uz lagano mahanje, kretalo kroz sve prostorije kuće. Kađenje se najčešće obavljalo kod nekih oboljenja sezonskog karaktera. Za kađenje su se koristila i kandila, nekad improvizovana od kućnog posuđa. Rezultat je bio, da bolesnik nije ječao od bolova, raspoloženje mu se podizalo, a odahnuli bi i ukućani, koji su negovali bolesnika.

 

Priprema meda sa cvetom konoplje, kao kućnog leka je bila uglavnom kod porodica, koje su imale svoje zasade konoplje. U med su se stavljali sveže ubrani konopljini cvetovi. Takav med se koristio nakon što bi proteklo tri do četiri sedmice. Med se davao ukućanima kod bledila, opšte slabosti, mršavosti, gubitka apetita, nesanice, noćnog mokrenja, reumatskih bolova, otežanog hoda, mišićne slabosti, kašlja, itd.

 

Ilegalni obrok: Stado ovaca pojelo marihuanu vrednu 5.000 evra!

 

Pripremala se i rakija travarica sa konopljinim cvetom. Stavljao se i svež, ali češće suv cvet u rakiju prvicu, koja je najjača, kao prva na kazanu. Nakon tri sedmice stajanja cveta u rakiji, rakija se mogla koristiti za masažu bolnih mesta, ali i za kućna lečenja za koja su se koristili kolačići i med sa cvetom konoplje. Posebno se mnogo koristila kod bolova u predelu srca.

 

Pušenje cveta konoplje nije praktikovano u narodu, sve do kraja šezdesetih godina, kada su taj običaj doneli posetioci muzičkog festivala na ostrvu Vajt, gde su mladi bivše države počeli odlaziti od 1968. godine. Tamo su bila najveća okupljanja rok muzičara i poštovalaca rok muzike. Odjednom je porastao interes za suvim cvetom ženske konoplje sada nazvanim marihuana, indijska konoplja i kako sve ne.

 

Pre dolaska običaja pušenja suvog cveta konoplje, Jugoslavija je 1964. g. ratifikovala Konvenciju o opojnim drogama, koju su početkom 1961. godine usvojila Organizacija ujedinjeni naroda. Tu konvenciju je ratifikovalo nešto više od 70 članica Ujedinjenih naroda. S obzirom da pušenje cveta ženske konoplje nije bilo poznato tih godina u Jugoslaviji, nije se obraćala posebna pažnja na uzgoj konoplje, koji je bio od državnog interesa.

 

Marihuana u svemiru: NASA pronašla THC na meteoritu!


 

Jugoslavija je tih godina bila sedmi proizvođač konoplje u svetu, koja je donosila značajnu zaradu kroz izvoz proizvoda od konoplje. Tek od leta 1968. godine, policija je počela obilaziti konopljišta i postepeno zabranjivati uzgoj.

 

Već početkom sedamdesetih godina 20. veka, zemljišnih parcela, sa legalnim zasadom konoplje nije bilo.

 

U zabačenijim selima, daleko od glavnih puteva, konoplja se nastavila uzgajati za razne kućne potrebe, koje su spomenute u ovom tekstu. U narodu se konopljin suvi cvet često nazivao veselicom.

 

Trenutno je najveći proizvođač konoplje i proizvoda od konoplje Narodna republika Kina, koja na izvozu poluproizvoda i proizvoda od konoplje godišnje zaradi preko pet milijardi američkih dolara.

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...