Posmatrate dete dok se smeje, reaguje na nepoznate ljude, rešava problem ili ćuti kada je povređeno – i odjednom primetite nešto neobično poznato. Nije nalik ni vama ni partneru, a ipak deluje kao da ste taj izraz, pokret ili način razmišljanja već negde videli.
Tada se u porodici obično čuje dobro poznata rečenica:
„Ma to je na dedu.“
Iako zvuči kao obična porodična šala, nauka pokazuje da u tome često ima mnogo više istine nego što mislimo. Genetika nije jednostavna raspodela osobina između majke i oca, već složen sistem u kojem se određene karakteristike mogu pojaviti tek kroz jednu ili dve generacije. Upravo zato neka deca neverovatno podsećaju na baku ili dedu, čak i kada sa njima nisu provela mnogo vremena.
Posebno zanimljiva tema jeste uticaj dede po majci. Naučnici već godinama proučavaju kako se određene osobine prenose kroz majčinu liniju, a rezultati pokazuju da pojedini obrasci ponašanja, sposobnosti i predispozicije mogu imati snažnu vezu upravo sa dedom sa majčine strane porodice.
Zašto je deda po majci toliko važan u genetskom nasleđu?
Većina ljudi nasleđivanje zamišlja vrlo jednostavno – pola gena dolazi od majke, pola od oca. Međutim, način na koji se geni aktiviraju mnogo je složeniji. Neke osobine mogu „preskočiti“ generaciju, neke ostaju uspavane godinama, a neke se izraženije prenose kroz određenu porodičnu liniju.
Kada je reč o majčinoj strani porodice, naučnici su primetili da određeni psihološki obrasci, emocionalne reakcije i čak pojedine intelektualne sposobnosti mogu imati snažniju vezu sa genetikom koju majka nosi od svog oca.
To, naravno, ne znači da će svako dete ličiti baš na dedu po majci, ali objašnjava zašto se u mnogim porodicama kroz generacije pojavljuju iste navike, temperament ili način razmišljanja.
Način komunikacije i izražavanja
Neka deca od malih nogu vole društvo, lako stupaju u razgovor i spontano izražavaju emocije. Druga su povučenija, opreznija i više posmatraju nego što govore.
Psiholozi smatraju da deo tih osobina dolazi iz okruženja i vaspitanja, ali istraživanja pokazuju da genetika takođe igra važnu ulogu. Upravo zbog toga nije retkost da dete ima isti stil komunikacije kao deda po majci – isti smisao za humor, isti način pričanja priča ili identičnu potrebu da u svakoj situaciji prvo dobro razmisli pa tek onda reaguje.
Zanimljivo je što se takve osobine ponekad pojave čak i kada dete nije imalo dovoljno kontakta sa dedom da bi ih „naučilo“ posmatranjem. Tada genetika postaje najlogičnije objašnjenje.
Neobjašnjivi strahovi i emocionalne reakcije
Da li ste ikada upoznali osobu koja ima jak strah od vode, visine ili zatvorenog prostora, iako nikada nije doživela traumatično iskustvo?
Nauka poslednjih godina sve više proučava mogućnost da se određene emocionalne reakcije prenose kroz generacije. Smatra se da intenzivna iskustva predaka mogu ostaviti biološki trag koji se prenosi dalje, pa potomci mogu imati povećanu osetljivost na određene situacije.
Drugim rečima, deo naših strahova možda nije nastao samo iz ličnog iskustva, već predstavlja nasledni odgovor organizma koji vuče korene iz prošlosti porodice.
Zbog toga ljudi često kažu da „nose nešto u sebi što ne umeju da objasne“.
Levorukost i specifičan način razmišljanja
Levorukost nije samo navika stečena u detinjstvu. Ona ima snažnu genetsku osnovu i često se prenosi kroz generacije.
Osobe koje su levoruke često imaju drugačiji način obrade informacija, izraženiju kreativnost ili specifičan pristup rešavanju problema. Naučnici smatraju da se upravo takve osobine mogu naslediti i preko dedine linije sa majčine strane.
Zato nije neobično da dete bude jedino levoruko u užoj porodici, a da se kasnije ispostavi kako je isto bio i deda po majci ili neko iz njegove porodice.
Odnos prema novcu, redu i organizaciji
Mnogi veruju da se odnos prema novcu isključivo uči kroz vaspitanje. Međutim, istraživanja pokazuju da određene osobine poput discipline, sklonosti planiranju i racionalnog donošenja odluka imaju i genetsku komponentu.
Neki ljudi prirodno teže redu, planiranju i kontroli troškova, dok su drugi impulsivniji i opušteniji kada je reč o finansijama. Takvi obrasci ponašanja mogu se pojavljivati kroz više generacija, pa dete često nesvesno pokazuje iste navike koje je imao deda po majci.
Ponekad porodica to primeti tek kasnije, kada dete odraste i počne da vodi sopstveni život na gotovo identičan način kao njegov deda.
Inteligencija i nasledne sposobnosti
Tema inteligencije jedna je od najzanimljivijih kada se govori o genetici. Iako na razvoj intelektualnih sposobnosti utiču obrazovanje, okruženje i životne okolnosti, genetika ipak ima veoma važnu ulogu.
Neka istraživanja ukazuju na to da se određeni aspekti inteligencije češće prenose kroz majčinu liniju. To ne znači da inteligenciju određuje samo jedan član porodice, već da genetski doprinos može biti izraženiji nego što se ranije mislilo.
Zbog toga mnogi ljudi tek kasnije primete da dete ima isti način razmišljanja, istu radoznalost ili talenat za određene oblasti kao deda po majci.
Male osobine koje otkrivaju veliko porodično nasleđe
Pored velikih karakteristika poput temperamenta ili inteligencije, postoje i sitni detalji koji imaju snažnu genetsku osnovu.
To mogu biti specifični refleksi, reakcija na svetlost, način smejanja, položaj ruku tokom spavanja ili čak neobične pojave poput kijanja kada osoba naglo izađe na jako sunce.
Takve osobine često deluju beznačajno, ali upravo one najviše iznenade porodicu kada shvate da ih deli više generacija.
Genetika nije sudbina, ali ostavlja trag
Iako geni imaju veliki uticaj, oni nisu jedini faktor koji oblikuje čoveka. Okruženje, ljubav, vaspitanje, iskustva i životne okolnosti jednako su važni za razvoj deteta.
Genetika ne određuje unapred nečiju sudbinu, ali ostavlja tragove prošlih generacija u načinu na koji mislimo, osećamo i reagujemo.
Možda je upravo zato toliko fascinantno kada u detetu prepoznamo nešto što dolazi iz nekog drugog vremena – pogled, osmeh, tvrdoglavost ili način ćutanja koji ne pripada ni roditeljima ni sadašnjosti.
Možda baš dedi po majci.
