Bio je jun 1559. godine kada se ćerka Katarine de Mediči i Henrija II, Elizabeta od Valoa udala za kralja Španije Filipa II. Elizabeta je imala 12 godina.
Vojvoda od Albe je predstavljao španskog kralja na njegovom venčanju sa Elizabetom. Francuska strana je organizovala raskošnu proslavu, ističući visoki status mlade.
Elizabeta je izgledala veličanstveno: njena zlatna haljina bila je ukrašena dragim kamenjem, a crna kosa krunisana dijamantom koji joj je poklonio otac, Henri II. Svečanosti su prisustvovale dve kraljice: Katarina de Mediči i Jovanka od Navare, kao i mnogi predstavnici francuskog plemstva.
Nakon venčanja usledile su raskošne proslave, koje su kulminirale turnirom tokom kojeg je Henri II tragično preminuo. Zalutali iver sa koplja grofa od Montgomerija pogodio je kralja u oko, uzrokujući njegovu smrt nekoliko dana kasnije.
Elizabeta je ostala bez oca, ali je u januaru 1560. krenula ka Španiji da preuzme svoje dužnosti kraljice. Njeno putovanje kroz snežne Pirineje bilo je teško, obeleženo izgubljenim prtljagom i niskim temperaturama. Na granici, u manastiru Ronseval, francuski predstavnici su svečano predali kraljicu španskoj strani.
Prvi susret sa Filipom II
Posle dugog putovanja, Elizabeta od Valoa stigla je u Gvadalaharu 28. januara 1560. godine. Čekala ju je kraljevska palata porodice Mendoza. Dva dana kasnije, 30. januara, Filip II, ne mogući da to podnese, posmatrao je iz senki hodnika, nadajući se da će ugledati svoju mladu ženu.
Sledećeg dana, 31. januara, njihov brak je blagosloven u palatskoj kapeli. Kardinal Mendoza je obavio ceremoniju, a dan je završen raskošnim slavljem.
Međutim, bračnu noć je pokvario francuski protokol, koji je zahtevao da blagoslov bračnog kreveta obavi isti sveštenik koji je obavio venčanje. Zbog kašnjenja sa kardinalom Mendozom, ceremoniju je morao da obavi drugi biskup, a sam brak nije konzumiran: Elizabeta još nije imala 14 godina, minimalnu starost za udaju devojčica u to doba. U svakom slučaju, Filip je morao da sačeka pravog sveštenika i da mu žena malo poraste.
Uprkos kraljičinoj mladosti, njen izgled je očarao sve. Čuveni memoarista Brantom opisao ju je kao visoku, vitku devojku sa crnom kosom i očima, i gracioznim ponašanjem koje je kombinovalo francusku nežnost i špansku uzdržanost. Špansko plemstvo se divilo njenoj lepoti i eleganciji.
Prve godine braka
U vreme prvog susreta para 1560. godine, Elizabeta je tek počela da sazreva. Ubrzo nakon što je dostigla pubertet, brak je konzumiran. Međutim, Filipova fizička snaga je mladoj kraljici izazivala znatne nelagodnosti. U prepisci, francuski ambasador je izvestio da je njena hrabrost zadivljujuća.
Elizabeta se brzo snašla na španskom dvoru, gde njena uloga nije bila ograničena samo na formalne dužnosti. Učestvovala je u kraljevskim zabavama, lovovima i balovima, a impresionirala je i svojim stilom, naručujući odeću iz Francuske. Njene luksuzne haljine, parfemi i nakit postali su tema razgovora plemstva. Svemu tome, dodavala je šarm i koketiranje, očaravajući dvorjane.
Godine 1564, Elizabeta je prvi put zatrudnela, donoseći veliku radost Filipu II, koji se nadao sinu. Međutim, trudnoću su pratile stalne tegobe. Lekari tog vremena propisivali su brojna puštanja krvi i druge tretmane, što je dovelo do pobačaja blizanaca u trećem mesecu trudnoće. Gubitak dece duboko je potresao kralja i naveo ga da odluči da prekine svoje vanbračne veze. Smatrao je to Božjom kaznom za svoj grešni život.
U avgustu 1566. godine, Elizabeta je rodila ćerku, kojoj su dali ime Izabela Klara Evgenija. Rođenje devojčice bio je veliki događaj, ali kralj se nadao muškom nasledniku. Godinu dana kasnije, u oktobru 1567. godine, rođena je druga ćerka, Katalina Mikaela. Iako je Filip II ponovo očekivao sina, nije gubio nadu u naslednika, jer je njegova žena bila veoma mlada.
Odnos sa Don Karlosom
Posebno je bio interesantan Elizabetin odnos sa njenim pastorkom, infanteom Karlosom. Legende i romantične priče često preuveličavaju njihov odnos, opisujući ga kao ljubavnu aferu. Međutim, istorijski dokazi ukazuju na suprotno. Elizabeta se prema Karlosu odnosila sa majčinskom pažnjom, pokušavajući da ublaži njegovu agresivnu prirodu. Karlos, koga je privlačila, obasipao ju je poklonima, ali njegovo ponašanje je bilo rezultat mentalnog poremećaja, a ne ljubavi.
Poslednja godina života
Godine 1568, Elizabetino zdravlje se naglo pogoršalo. Usred jakih glavobolja, slabosti i još jedne trudnoće, kraljica je osećala da joj se smrt približava. Zamolila je Filipa II da održava dobre odnose sa Francuskom i obećala da će se moliti za njega na nebu.
Dana 3. oktobra 1568. godine, Elizabeta je rodila mrtvorođenu devojčicu i umrla nekoliko sati kasnije. Imala je samo 23 godine. Njena smrt je bila težak udarac za kralja, koji je duboko tugovao zbog smrti svoje žene.
Elizabeta od Valoa sahranjena je u karmelićanskom manastiru u Madridu, a njeni posmrtni ostaci su kasnije preneti u Eskorijal.
