Porodica Džonson iz američke savezne države Juta želela je samo malo zabave i radoznalog istraživanja porodičnog porekla. Don i Vaner Džonson odlučili su da zajedno sa svojim najmlađim sinom urade popularni test DNK porekla – ne sluteći da će jednostavna porodična avantura dovesti do otkrića koje će im zauvek promeniti živote.
Mesec dana kasnije, kada su stigli rezultati, usledio je šok. Test je pokazao da njihov tada dvanaestogodišnji sin, začet vantelesnom oplodnjom, nije Vanerovo biološko dete.
„Kada sam otvorio rezultate i video ime svoje žene pod oznakom majke, a ispod, umesto mog imena, pisalo ‘otac – nepoznat’, pomislio sam da mora biti greška. Bio sam u šoku. Kako to mislite – otac nepoznat? Ja sam mu otac!“, ispričao je Vaner za jednu američku televiziju.
Greška koja je razorila poverenje
Porodica je ubrzo saznala da je tokom procesa vantelesne oplodnje došlo do katastrofalne greške na klinici. Donina jajna ćelija je, umesto spermom njenog supruga, bila oplođena spermom nepoznatog donora.
Dona i Vaner pokušavali su godinama da dobiju dete prirodnim putem, ali bez uspeha. Nakon više neuspešnih pokušaja, 2007. godine odlučili su se za vantelesnu oplodnju, verujući da će uz stručnu pomoć konačno ostvariti svoj san o roditeljstvu.
„Znate da se takve greške u teoriji mogu dogoditi, ali nikad ne pomislite da bi to moglo da se desi baš vama“, rekla je Dona, dodajući da je vest o grešci bila „udarac koji ne možete ni zamisliti“.
Rezultati DNK testa pokazali su da je njihov stariji sin zapravo polubrat mlađem, što je bio jasan znak da nešto nije u redu. Nakon daljih provera, klinika je potvrdila – došlo je do mešanja uzoraka.
Šok, bol i ljubav koja nije posustala
Iako ih je istina zatekla nespremne, roditelji kažu da njihova ljubav prema sinu nije ni na trenutak posustala.
„Naravno da je bilo bola, šoka, pa i besa. Ali on je naše dete, od njegovog prvog dana. To što smo saznali ne menja činjenicu da smo ga odgajili, da smo s njim delili svaki osmeh i svaku suzu“, rekao je Vaner.
Dona je priznala da su im meseci nakon otkrića bili izuzetno teški – između suočavanja s klinikom, razgovora s advokatima i pokušaja da objasne sinu šta se zapravo dogodilo.
Odluka da potraže biološkog oca
Roditelji su odlučili da sinu ispričaju istinu tek godinu dana kasnije, kada su smatrali da je dovoljno zreo da razume. Tada su doneli odluku da pokušaju da pronađu njegovog biološkog oca.
Nakon opsežnog istraživanja i niza telefonskih razgovora, uspeli su da ga pronađu – a ispostavilo se da je on, zajedno sa svojom partnerkom, bio pacijent iste klinike i to istog dana kada i Džonsonovi.
„Razgovor sa tim čovekom bio je najčudniji u mom životu. Obojica smo bili izgubljeni, ali i ujedinjeni u istom osećaju – neverici da je neko mogao da napravi tako strašnu grešku“, rekao je Vaner.
Tužba protiv klinike
Obe porodice su odlučile da podnesu tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju. Njihov zahtev nije bio samo finansijski – želeli su odgovornost, istinu i promenu u načinu na koji se ovakve ustanove odnose prema ljudima.
„Prolazimo kroz najteži period u životu, a osoblje klinike se prema nama ponaša hladno i nezainteresovano, kao da nismo ljudi. Očekivali smo barem malo razumevanja posle svega što su nam učinili“, izjavio je razočarani Vaner.
Džonsonovi danas žive mirno, posvećeni porodici i svom sinu, koji je i dalje centar njihovog sveta. Kažu da im je ova situacija pokazala koliko je tanka granica između nauke i ljudske greške – i koliko ljubav, ma koliko bila iskušana, može ostati postojana.
„Naučili smo da roditeljstvo ne zavisi od DNK, već od ljubavi, strpljenja i svakodnevnih trenutaka koji nas spajaju“, rekla je Dona kroz suze.
