Pre oko 500 godina, Leonardo da Vinči je nacrtao ono što je smatrao savršeno proporcionalnim muškim telom.
Crtež, poznat kao Vitruvijev čovek, jedan je od najpoznatijih anatomskih crteža na svetu. Složena međuzavisnost umetnosti, matematike i ljudske anatomije zbunjivala je naučnike stotinama godina.
Ali sada, jedan stomatolog iz Londona tvrdi da je otkrio tajnu kako je da Vinči savršeno smestio ljudsku figuru unutar kruga i kvadrata, piše "Dejli mejl".
Dr Rori Mak Svini, diplomirani stomatolog sa diplomom iz genetike, kaže da ključ za razotkrivanje geometrijskog koda crteža leži u upotrebi "jednakostraničnog trougla" između nogu čoveka, koji se pominje u rukopisnim beleškama koje prate crtež.
Istraživač je otkrio da to nije nasumična forma, već da zapravo odražava isti nacrt dizajna koji se često nalazi u prirodi.
Analiza pokazuje da ovaj oblik odgovara Bonvilovom trouglu, zamišljenom jednakostraničnom trouglu u dentalnoj anatomiji koji određuje optimalno funkcionisanje ljudske vilice. To, prema rečima dr Svinija, sugeriše da je da Vinči razumeo idealan dizajn ljudskog tela vekovima pre moderne nauke.
Kada se ovaj trougao koristi za konstrukciju crteža, on proizvodi specifičan odnos između veličine kvadrata i kruga.
Dr Svini je otkrio da je taj odnos 1,64 gotovo identičan tzv. "specijalnom broju nacrta" 1,6333 koji se iznova pojavljuje u prirodi prilikom formiranja najčvršćih i najefikasnijih struktura.
Taj isti broj nalazi se u geometriji savršeno funkcionalne ljudske vilice, jedinstvenim proporcijama ljudske lobanje, atomskoj strukturi izuzetno jakih kristala i najefikasnijem načinu za pakovanje sfera.
"Svi smo tražili komplikovan odgovor, ali ključ je bio u Leonardovim sopstvenim rečima", rekao je dr Svini, koji je diplomirao na Stomatološkoj školi Triniti koledža u Dablinu.
"On je sve vreme ukazivao na taj trougao. Ono što je zaista neverovatno jeste da ovaj jedan crtež obuhvata univerzalno pravilo dizajna. Pokazuje da isti "nacrt" koji priroda koristi za efikasan dizajn funkcioniše i u idealnom ljudskom telu.
"Leonardo je znao, ili je intuitivno osećao, da su naša tela izgrađena istom matematičkom elegancijom kao i univerzum oko nas."
Prema rečima ovog stomatologa, ovo otkriće je značajno jer pokazuje da Vitruvijev čovek nije samo lepo umetničko delo. Umesto toga, to je delo "naučnog genija koji je bio vekovima ispred svog vremena", rekao je on.
Crtež muškarca go u dve različite poze, sa rukama i nogama unutar kruga i kvadrata, nacrtao je renesansni polimat oko 1490. godine. Delimično je bio pod uticajem dela rimskog arhitekte Marka Vitruvija Polija, koji je verovao da ljudsko telo ima harmonične proporcije. On je predložio da ljudska figura može savršeno stati unutar kruga i kvadrata, ali nije dao matematički okvir za postizanje ovog geometrijskog odnosa.
Da Vinči, koji je rešio ovu zagonetku, nikada nije eksplicitno objasnio kako je to učinio. Tokom poslednjih 500 godina naučnici su izneli brojne teorije i ideje, ali nijedna nije odgovarala stvarnim merama.
Studija, objavljena u časopisu "Journal of Mathematics and the Arts", navodi: "Više od 500 godina, Leonardov geometrijski sistem za uspostavljanje preciznog odnosa između kruga i kvadrata na njegovom crtežu Vitruvijevog čoveka ostao je misterija.
"Ovaj rad pokazuje da Leonardova eksplicitna tekstualna referenca na "jednakostranični trougao" između nogu figure pruža njegovu metodu konstrukcije i otkriva anatomske osnove njegovih proporcionalnih izbora.
"Analiza pokazuje da Leonardov jednakostranični trougao odgovara Bonvilovom trouglu u dentalnoj anatomiji, osnovnom geometrijskom odnosu koji upravlja optimalnim funkcionisanjem ljudske vilice", navodi se u studiji.
