Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Srbi su ga slavili u srednjem veku, naročito dok su bili u liturgijskom jedinstvu sa Rimom (pre raskola 1054) i kasnije u pravoslavlju, ali dosta manje.
Prelomni trenutak kad smo prestali da praznujemo svetog Vida i počeil da praznujemo Vidovdan desio se upravo posle Kosovske bitke 1389. godine.
Prema narodnom predanju, knezu Lazaru se javio anđeo Božiji "uoči boja na Vidovdanu, poleti vila s neba.." Tada dolazi Božiji glasnik i knezu Lazaru nudi izbor:
Carstvo zemaljsko – pobeda, moć, slava u ovom svetu, ali kratkotrajna
Carstvo nebesko – žrtva i mučeništvo, ali večni život i duhovna pobeda
U epskim pesmama piše da je Lazar tada rekao: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko vazda i doveka!"
Zbog ovih reči Srbi počinju da veruju da su nebeski narod, te da će svaka žrtva koju su pretrpeli biti vrednovana i nagrađena na nebu.
Vidovdan nije ukinuo Svetog Vida, već je postojeći praznik dobio novo značenje. Od 14. veka nadalje, fokus se premešta sa svetitelja na istorijski i duhovni značaj ovog dana.
Vidovdan je tokom vekova postao ključni dan srpskog kolektivnog pamćenja:
1389 – Kosovska bitka
1914 – Atentat u Sarajevu
1921 – Donet prvi Ustav Kraljevine SHS („Vidovdanski ustav“)
1989 – 600 godina od Kosova, govor Slobodana Miloševića
Ipak, Vidovdan je neraskidivo povezan sa knezom Lazarom i njegovim stradanjem.
Ko je bio knez Lazar?
U doba kralja Dušana, Lazar je imao samo 17 godina i dobio je najnižu poziciju na dvoru. On je na tom položaju ostao sve dok je kralj Dušan bio živ, a kada ga je nasledio sin, Knez Lazar se preseljava i širi svoju oblast malo po malo.
Postoje zapisi koji kažu da se 1353. godine oženio Milicom koja je bila ćerka kneza Vratka, a pri tome preunuka Vukana Nemanjića, najstarijeg sina župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića.
Lazar i Milica su imali devotoro dece, a jedno im je umrlo još kao beba.
Pet ćerki blie su pravi teret za porodicu koja je htela muškog naslednika, a onda se rodio Stefan koji će kasnije postati očev naslednik, despot Srbije. Stefan će kasnije postati jedan od najobrazovanijih vladara svog vremena.
Posle Stefana rodio se Vuk, koji je posle očeve smrti pogubljen. Dete koje se rodilo posle Vuka, bio je takođe sin, ali nije poživeo dugo.
Lazar Hrebeljanović je svoju državu pametno širio i to pomoću svojih mnogobrojnih ćerki: Maru udaje za Vuka Brankovića, moćnog vlastelina. Draganu udaje za bugarskog cara Ivana Šišmana, a Teodoru udaje za Nikolu II Gorjanskog, ugarskog velikaša. Jelenu je udao za Đurađa II Balšića, gospodara Zete, a Oliveru daju kao zalog Turcima.
Olivera Lazarević narednih 12 godina provodi u haremu osmanskog sultana Bajazita I, kao zalog mira između porodica Lazarević i Osmanskog carstva.
Ideja da Oliveru od 15 godina da Osmanlijama, došla je od njene majke Milice koja je preuzela vođenje države nakon pogubljenja kneza Lazara.
Šta se sve Srbima dešavalo na Vidovdan?
Vidovdan nije običan datum – to je dan istorijske, duhovne i identitetske težine za srpski narod. Na taj dan se desila:
- Kosovska bitka (1389) – simbol žrtve i moralnog izbora
- Ubistvo Franca Ferdinanda (1914) – povod za Prvi svetski rat
- Povratak kneza Lazara u narodno pamćenje i kult
Zbog svega toga, Vidovdan se doživljava kao ogledalo duše naroda i pojedinca, a poslovica koja kaže "Kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine" nosi moralnu i duhovnu poruku.
Moralna poruka: Ako smo na Vidovdan pravedni, dostojanstveni, složni, hrabri – takvi ćemo biti i kroz ostatak godine.
Duhovna poruka: Tog dana se „otvaraju oči“ (otuda i ime Vidovdan, od „videti“), pa sve što radimo ima pojačanu težinu.
Praktična poruka: Kao što 1. januar nosi simboliku nove godine, Vidovdan je duhovna „nova godina“ srpske duše – dan kad se meri vrlina."
