Erik Klepton, legendarni britanski muzičar, nedavno je napunio 80 godina, a iako ga publika širom sveta pamti po bezvremenskim hitovima i virtuoznom umeću na gitari, njegov život obeležen je i duboko ličnom tragedijom — gubitkom sina Konora.
Konor Klapton, sin koga je Erik dobio sa italijanskom manekenkom Lori Del Santo, tragično je nastradao 20. marta 1991. godine kada je, u četvrtoj godini života, pao sa 53. sprata njujorškog nebodera. Do nesreće je došlo kada je čistačica, ne znajući da se dete nalazi u blizini, ostavila prozor širom otvoren u stanu koji su privremeno iznajmljivali. U trenutku tragedije, Erik nije bio prisutan.
Nekoliko dana pre nesreće, mali Konor je sa mnogo entuzijazma napisao svoje prvo pismo ocu. Bio je tek naučio da piše i, kako je Lori jednom ispričala, pitao je: „Mama, želim da napišem pismo tati, šta da napišem?“ Ona mu je odgovorila: „Napiši mu da ga voliš.“ Tako je i učinio. Pismo je poslato poštom, ali na Kleptonovu adresu stiglo je tek nakon dečakove smrti.
Lori se priseća trenutka kada su se vratili u London kako bi prisustvovali sahrani:
„Bila sam prisutna kada je Erik otvorio poštu. Među pismima je bilo i ono koje je Konor napisao. Taj trenutak nikada neću moći da zaboravim.“
Tragedija je ostavila dubok trag na Kleptonu, koji je tada prolazio kroz turbulentan period svog života. Iz bola i tuge nastala je pesma "Tears in Heaven", koju je posvetio svom prerano preminulom sinu. Ova balada, jedna od njegovih najemotivnijih, postala je simbol tuge, ali i večne ljubavi roditelja prema detetu.
Erik Klepton ima petoro dece. Konor je rođen kao plod vanbračne veze sa Lori dok je Klapton još bio u braku sa britanskom manekenkom i muzičkom muzom Peti Bojd. Pre Konora, Klepton je dobio ćerku Rut sa Jivon Keli, a kasnije je, u braku sa Melijom MekEneri, postao otac još tri ćerke.
Uprkos svetskoj slavi i muzičkim priznanjima, Kleptonova biografija svedoči da ni najveće zvezde nisu pošteđene bola, a gubitak sina ostao je rana koju vreme nije uspelo da izleči.
U znak sećanja na sina, Klepton je napisao čuvenu i duboko emotivnu pesmu „Tears in Heaven“, koja i danas dirne svakog ko je čuje.
Heroin, alkohol i samouništenje
Tokom 1970-ih i 1980-ih, Klepton se nalazio u kandžama teške zavisnosti. Heroinsku krizu je preživljavao uz podršku prijatelja, ali je ubrzo upao u još dublju zavisnost od alkohola i kokaina, koji je – kako je sam priznao – znao da ušmrkuje direktno s oštrog noža. Njegovo zdravlje, karijera i odnosi bili su u rasulu.
Najboljem prijatelju oteo ženu
Jedan od najpoznatijih i najintenzivnijih delova Kleptonovog života jeste njegova fatalna zaljubljenost u Peti Bojd, tadašnju suprugu njegovog bliskog prijatelja i kolege iz sveta muzike – Džordža Harisona iz „Bitlsa“. Peti, koja je već bila muza slavnih muzičara, nadahnula je Kleptona da stvori neke od svojih najstrastvenijih pesama. Najpoznatija među njima svakako je „Layla“, dirljiva i mučno iskrena oda neuzvraćenoj ljubavi, koju je Klepton snimio sa svojim tadašnjim bendom „Derek and the Dominos“.
Godinama je bolovao od svoje ljubavi prema Peti, boreći se i sa emocijama i sa grižom savesti jer je ta žena pripadala njegovom prijatelju. Ipak, njihova priča je s vremenom dobila drugačiji tok – Bojd je napustila Harisona i udala se za Kleptona 1979. godine. Njihov brak je bio ispunjenje romantične priče o upornoj, skoro opsesivnoj ljubavi, ali nije dugo potrajao. Kleptonovi poroci – alkohol, droge, i stalna neverstva – učinili su brak nemogućim. Jedan od najdubljih udaraca bila je afera sa italijanskom manekenkom Lori Del Santo, sa kojom je dobio sina Konora još dok je bio u braku sa Peti. Rastali su se 1989. godine.
Porodični mir posle burnih decenija
Nakon decenija prepunih emotivnih i psiholoških turbulencija, Klepton je krajem devedesetih godina pronašao stabilnost i novi smisao. Upoznaje Meliju MekEneri, američku grafičku dizajnerku, 1998. godine. U njoj je pronašao mirnu luku, osobu koja je bila spremna da ga prihvati sa svim njegovim ranama, prošlošću i potrebom za novim početkom. Par se venčao 2002. godine i dobio tri ćerke: Džuli Rouz, Elu Mej i Sofi Bel.
Za čoveka koji je godinama tvrdio da ne zna kako da bude otac, i koji je živeo između turneja, studija i sopstvenih demona, ovo je bio preobražaj. Posvetio se porodici, odgoju dece i privatnom, tišem životu. Njegova najstarija ćerka Rut, koju je dobio još 1985. sa Ivon Keli, bila je prvi kontakt sa očinstvom koje tada još nije umeo da razume – ali koje je kasnije naučio da ceni i neguje.
Novi život i pomoć drugima – Crossroads Centre
Vođen ličnim iskustvom i borbom sa zavisnošću, Klepton je 1998. godine osnovao Crossroads Centre na ostrvu Antigva u Karipskom moru. Taj centar za lečenje zavisnosti od droga i alkohola nije bio samo rezultat njegovog iskupljenja, već i želja da pruži drugima ono što je njemu samom bilo potrebno – šansu da se izleče, da prepoznaju sopstvene slabosti i da krenu putem ozdravljenja.
Crossroads je tokom godina pomogao stotinama, ako ne i hiljadama ljudi, da se izvuku iz kandži zavisnosti. Klepton je redovno organizovao i Crossroads Guitar Festival, događaj koji okuplja najbolje svetske gitariste, a prihod od festivala ide direktno u fondaciju centra.
Priča o padu i uzdizanju
Priča o Eriku Kleptonu nije obična biografija jedne rok zvezde. To je svedočanstvo o tome koliko visoko čovek može da poleti, i koliko nisko može da padne. To je priča o gubitku deteta – o malom Konoru koji je tragično nastradao sa samo četiri godine, o pesmi „Tears in Heaven“ koju je Klepton napisao sa suzama u očima, pokušavajući da stavi bol u note.
Ali to je i priča o borbi i snazi. O čoveku koji se suočio sa svojim demonima i odlučio da više ne beži. Koji je, u tišini porodičnog doma, pronašao mir koji mu slava nikada nije mogla dati. I koji je, umesto da zaboravi bol, odlučio da ga pretvori u snagu – i da pomogne drugima da pronađu svoj put ka ozdravljenju.
U 80. godini, Erik Klepton ne samo da je preživeo svoj život, već mu je dao dublji smisao. Njegova životna priča danas stoji kao moćna poruka da padovi nisu kraj – ako postoji volja da se ponovo ustane.
