Danas slavimo Časne Verige, praznik posvećen lancima kojima je vezan Sveti Petar kada je bio spaljen na lomači.
Časne verige (lanci), Verižnjača ili Verižica, pravoslavni je praznik u Srba koji neke porodice slave i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru (29. januara po "normalnom" gregorijanskom kalendaru, koji inače koristimo).
U mnogim mestima Srbije, Verige se slave kao veliki praznik. Uprkos tome što se poštuju, Časne Verige je odbio da poljubi Petar Petrović Njegoš, a obrazloženje je više nego zanimljivo.
Odlomci Nenadovićevih "Pisama iz Italije" govore i o prvom susretu Njegoša i Časnih veriga.
"U crkvi Svetoga Petra (u Rimu), kao osobita svetinja, čuva se lanac kojim je sveti Petar u Jerusalimu u tamnici bio vezan. To je onaj lanac što je u našem narodu poznat pod imenom Časne verige. … Taj lanac čuva se kao svetinja, i stoji u kovčegu svagda pod ključem. Kaluđer kad ga pokazuje otmenim putnicima, sa velikom pažljivošću otvara škrinju, vadi lanac iz pamuka, i, sa osobitom pobožnošću i smirenošću, prinosi ga poklonicima, te ga oni – klečeći, sa skrštenim rukama – celivaju. Kad je kaluđer prineo vladici ove verige, vladika ih odmah uze u svoje ruke, rasteže ih da vidi kolike su i čudeći se kako su dugačke, reče:
“Ala su ga dobro vezali!”
Zatim ih vrati odmah kaluđeru, koji od čuda jedva je mogao zapitati: “Zar ih neće Vaša Svetosti celivati?”
Vladika mu, polazeći odgovori: “Crnogorci ne ljube lance!”
I još ovo...
"Pri prvom ulasku u Petrovu crkvu, serdar Andrija zaustavi se na vratima, skide kapu, prekrsti se, i glasno reče: “Oprosti mi, majko, crkvo moja na Cetinju: ne ulazim da se poklonim, nego da se nagledam!”
Vladika se osvrte i povika: “Ulazi, čoče! Stalo je crkvi na Cetinju kuda hodi Andrija serdar!”
