"Major i Helena" je monodrama Alekse Jovčića koja se igra u Srbiji, a koja je napravljena po istinitom događaju i životu Helene koja je nekada bila major vojske Srbije, otac četvoro dece i muž.
Monodarama "Major i Helena" je priča o ženi koja je dugi niz godina, čitav jedan život bila zarobljena u telu muškarca, u patrijahalnom društvu, ali Helena je odlučila da izađe iz tih okova i živi svoj život.
"A sad malo ja..." rekla je pet godina nakon promene pola, nakon što je od majora, oca i muža postala žena.
"Operisao me je tim stručnjaka na čelu sa prof. dr Miroslavom Đorđevićem. Država je pokrila 65 odsto troškova, ostalo sam dala ja. Oporavak je dug, tako da vodim računa i pridržavam se pravila da negde ne pogrešim, jer ovo sam čekala celog života," ispričala je Helena tada za Blic.
Ali kako je sve počelo i šta se to desilo da Helena ostavi život kakav je živela i posveti se istinskoj sebi?
"Vojska je bila jedan od prvih pokušaja samoizlečenja misleći da nešto nije u redu sa mnom. Osamdesetih godina nije bilo slučajeva sličnih meni, o tome se i nije smelo govoriti. To je bila tabu tema.
Kada sam ja skontala da se moje fizičke karakteristike ne podudaraju sa time kako se osećam, shvatila sam i da to nije prihvatljivo.
Išla sam da se priklonim drugima, da se izlečim, zato sam upisala Vojnu akademiju kako bih ubila ženu u sebi. Ali prirodu ne možeš ubiti. Priroda je bila jača.
Nisam bila feminiziran muškarac. Nije mi bilo teško biti u društvu muškaraca. Nije bilo zadirkivanja do drugih muškaraca na akademiji. Bavila sam se glumom, radila sam u pozorištu i išla sam u tom pravcu.
Prihvatiš realnost onakvu kakva jeste i prihvatiš je toliko da nemaš problema. Glumila sam osobu kakvu drugi vide u tebi, da bi te prihvatili.
Sa 19 sam se venčala, bila je to stvarna ljubav i svih četvoro dece su iz ljubavi. Supruga je znala sa kim ulazi u brak. Ja sam joj rekla, a ona je mislila da se ja šalim. Mislila je da to jedna od mojih zezalica. Ti je eksplodiralo mnogo godina kasnije, što je rezultiralo razvodom.
Što se dece tiče, sa nekima sam u kontaktu, sa nekima ne - to je bolna tema.
2001. godine sam uhapšena na ulici kada sam privedena jer sam bila u suknji. Vojna policija mi je stavila lisice na ruke, pa sam optužena za težu povredu javnog morala i kaljanju ugleda vojske Jugoslavije. Tada sam poslata na Vojni sud što je rezultiralo gubitkom čina i gubitkom službe. U tom momentu mi je treće dete bilo na putu. Zamislite kako mi je bilo da izgubim posao dok čekam dete?!
Tužila sam ih i posle 7 meseci sam vraćena na posao.
Ne daj bože nikome da se rodi u pogrešnom telu," ispričala je Helena u jednom od retkih intervjua.
Kako je došlo do razvoda od supruge?
"Razvodu je prethodila eksplozija u meni, gde sam se ja neverovatno loše osećala, bol u grudima i pritisak.
Jednom prilikom sam bila sama sa tadašnjom suprugom u stanu i ona me je pitala: "Šta se dešava sa tobom? Šta ti je? Da li postoji druga?"
Tada sam joj rekla da ne postoji druga. Rekla sam joj ko sam zaista. Bilo je strašno: plače ona, plačem ja. Zamisli da se nakon 22 godine sruši ono što si gradio tako dugo."
Kada je odlučila da se operiše i vrati se sebi, nije sve bilo lako kako je zamišljala da će biti.
„Počinješ da živiš neki svoj san, život je krenuo dalje. Našla sam stalno zaposlenje, našla sam novu devojku, zajedno smo prešle u Novi Sad da živimo. Četiri godine smo zajedno, sada mi je to verenica, čekamo zakon, pa da sklopimo to istopolno partnerstvo“, želi da zaokruži svoj novi život.
Onaj stari život, porodica i sve što je ostavila za sobom – bolna tema.
„Moraš da naučiš da živiš sa posledicama svojih odluka. Bolje ovako, nego da sam ja ostala polu-luda. To su neke stvari koje bole. Osećam se bolje i kvalitetnije, pa mogu i više sebe da dam njima u nekoj budućnosti“, priča Helena, otac četvoro dece.
