Sve nas je zatekla vest da će se u manastiru Ribnica organizovati doček Nove 2025 godine, te da se mesto mora rezervisati.
Iguman ovog manastira, monah Arsenije je naveo da ovim želi da vernike vrati pravoslavnoj tradiciji te da zbog toga organizuje doček nove godine iako smatra da je Božić u stvari početak nove godine.
Po rečima oca Arsenija, Božić, u tom smislu, predstavlja početak ne samo nove kalendarske godine, već i duhovne obnove, kada se rađa sve novo u dušama vernih, prenosi Kurir.
Ko je monah Arsenije Jovanović?
Dete imućnih roditelja, medicinskih i prosvetnih radnika, rođen je kao Aleksandar Jovanović 1960. godine.
Ranu mladost proveo je u Beogradu gde mu je bilo sve na domak ruke. Hteo je da studira slikarstvo, ali je na nagovor oca završio stomatologiju. Nikad nije krio da je bio duboko zagazio u narkotike, a u Njujorku je tek uspeo da se vrati pravoslavlju.
Smatra da je jedna od najgorih ljudskih osobina ona da čovek druge osuđuje za svoje neuspehe. Kaže da današnje čovečanstvo pati od tri bolesti, a to su razvod, karcinom i psihoza.
Od svoje 24-te godine počeo je samouko da se bavi ručnom izradom modne obuće, uglavnom čizama od zmijske kože, koju je nosila tadašnja rok scena u Beogradu. Njegova ljubav prema muzici došla je do izražaja u prvom angažmanu u rok bendu „Vija talas“ gde je jedno kraće vreme bio prateći vokal. U tom bendu bio je sa basistom Bojanom Pečarom, koji je kasnije bio član legendarne muzičke grupe Ekatarina Velika i Miškom Plavim, današnjim poznatim solistom u harmonici, a nekada članom raznih poznatih beogradskih rok bendova.
"Rođeni smo u Beogradu, bili nerazdvojni od detinjstva: ja, Milan Mladenović, Bojan Pečar, Magi, Ivica Vdović… Bojan i ja smo u to vreme imali svoju grupu, ja sam pevao i svirao klavijature. Mi smo bili ljudi koji su hteli nešto novo. Bili smo deca beogradskog asfalta, velikog srca, svi talentovani za umetnost. Međutim, krenuli smo putem kojim nismo imali nameru, a u tom komunističkom periodu možda je to i bio jedini način da iskažete bunt i upadnete u varljiva četiri zida rokenrola”, prisetio se monah u intervju za Refleksiju.
Ono što je obeležilo njegovu ranu mladost, ali i celi život je to da je oduvek tragao za dubljim smislom života i istine. Bavio se meditacijom i zen budizmom, dok konačno na Menhetnu 1989. godine nije otkrio pravoslavlje te se vraća u okvire vere svojih predaka. To ga je spasilo.
Kako se zamonašio? Po povratku iz Amerike, odlučio je da 1993. godine poseti Svetu Goru koja je za njega bila nešto posebno. Tako je počeo da živi kao iskušenik u manastiru Visoki Dečani na kosovu i Metohiji gde se i zamonašio godinu dana posle i dobio ime Arsenije.
Sa bratsvom manastira Visoki Dečani ostao je tu čak i kada su snage KFOR-a ušle na Kosovo i Metohiju.
Kasnije je po blagoslovu episkopa raško-prizrenskog Artemija, živeo u isposnici manastira Crna Reka. Tu je bio u periodu od 2005. do 2011. godine. Tada je nastala i njegova knjiga „Bog i rokenrol“.
Postao je i pripadnik bratsva manastira Ostrog, a živeo je u manastiru Podmaine kod Budve 2011. godine. Dao je svoj veliki doprinos i u medijskom smislu širenja pravoslavlja i Božije reči. Radio je nekoliko emisija na Radiju „Svetigora“.
U manastiru Ostrog monah Arsenije je bio jedan od inicijatora pokretanja portala.
Od 17. decembra 2017. godine je iguman manastira Ribnica u selu Paštriću kod Mionice. Od njegovog dolaska, Ribnica je ponovo postala muški manastir.
(Stil/Biografija.org/)
