Da vam se može ispuniti jedna želja, šta biste tražili? Možda ljubav, snagu ili novac...Legendarni kralj Mida je u svojoj želji otišao korak dalje i poželeo je da bilo šta što dodirne pretvori u zlato.
Kralj Mida od Frigije je ozloglašen u grčko-rimskim legendama zbog svoje pohlepe i gluposti. Verovatno svi znaju mit o njemu i kako se završio, umesto da bude okružen bogatstvom, Mida je otkrio da je njegov zlatni dodir neočekivano opasan.
Grčko-rimski mit o kralju Midi govori o ovom monarhu, koji je bio opsednut zlatom. Bogataš je provodio većinu svojih dana prebrojavajući zlatnike, a ponekad čak i pokrivajući svoje telo zlatnim predmetima. Jednog dana, dogodilo se nešto što je Midi dalo priliku da opsesiju zlatom još više proširi.
Kako priča kaže, satir po imenu Silen se izgubio dok je putovao sa Dionisom, grčko-rimskim bogom vina, zadovoljstva i ludila. Silen je zalutao u Midovu baštu i zaspao, gde ga je kralj našao. Ne samo da je Mida toplo pozdravio Silena i ponudio mu da ostane u njegovoj palati, već se pobrinuo da satira vrati Dionisu. Zahvalni Dioniz je tada odlučio da nagradi kralja Mida tako što će mu ispuniti želju. I monarh, opsednut zlatom, napravio je očigledan izbor. Želeo je moć da transformiše bilo šta u zlato samo dodirom.
U početku je kralj Mida bio oduševljen svojom novom sposobnošću. Trčao je oko svoje palate, dodirivao stolice i stolove i sa radošću posmatrao kako se pod njegovim prstima pretvaraju u čisto zlato. Ali ubrzo se kraljevo raspoloženje smračilo. Kada bi posegnuo za cvetom da ga pomiriše, on bi se pretvorio u zlato. Kada je pokušao da jede hranu, i ona se takođe pretvarala u zlato. A kada je kralj pokušao da popije vino koje mu je dao Dionis, ono se pretvorilo u tečno zlato.
U nekim verzijama priče stvari su ubrzo dobile još mračniji obrt. Dok je kralj sedeo zaprepašćen spoznajom šta podrazumeva njegova bogomdana moć, njegova ćerka je utrčala u sobu pa pravo u zagrljaj svog oca. Odmah se pretvorila u statuu od punog zlata nakon što ju je dodirnuo.
Na kraju je kralj Mida zavapio za Dionisovom pomoći. Dionis je naredio kralju da opere ruke u reci Paktol, koja se nalazi blizu Sarda u današnjoj Turskoj. Mida je pojurio do obale reke, zaronio ruke u vodu i gledao kako mu zlato teče iz vrhova prstiju. Posle toga se sve vratilo u normalu, čak mu je i ćerka oživela.
Ovo je mit o kralju Midi koji većina ljudi zna. Ali postoji i drugi, manje poznat mit o ovom zloglasnom monarhu.
U drugom delu mita o kralju Midi, monarh se otrgao od svoje opsesije zlatom i okrenuo se prirodi. Kralj počeo da provodi vreme na otvorenom i postao vatreni sledbenik Pana, boga divljine i prirode. I tako, kada je Pan izazvao Apolona, moćnog boga sunca, muzike, poezije i igre, na takmičenje flauta, Mid je svoju podršku dao Panu. Posle takmičenja, svi posmatrači su se složili da je Apolon bolje svirao flautu i pobedio. Ali Mid je tvrdoglavo insistirao da je Pan trijumfovao, što je navelo besnog Apolona da proklinje kralja.
Poslednji put kada je kralj Mid dobio dar od boga Dionisa, dobio je moć da pretvara predmete u zlato, ali ovoga puta, besni Apolon je dodirnuvši njegovu glavu dao kralju magareće uši.
Kralj se duboko postideo ove kazne i počeo je da nosi pokrivač za glavu ili turban kako bi prikrio svoje neugodne nove uši. Trudio se da uši čuva što je više mogao u tajnosti, i samo je o njima pričao svom berberu. Berber je, zauzvrat, umirući od želje da kaže nekome, iskopao rupu u zemlji i šaputao u nju o Midovim magarećim ušima.
Na nesreću postiđenog kralja, trska je izrasla iz rupe koju je berberin iskopao. Šapnula je vetru kraljevu tajnu i ubrzo su je svi znali. U nekim verzijama priče, ona se jednostavno završava kraljevim poniženjem, međutim u drugim verzijama, završava se njegovim samoubistvom.
Dakle, odakle je došao mit o kralju Midi? Ima li istine iza ove izmišljene priče? Kakve lekcije danas može da nas nauči ova drevna legenda?
NE PROPUSTITE
Iako je kralj Mida uglavnom poznat kao mitska figura u grčkim i rimskim legendama, čini se da mit sadrži neke istorijske istine. Lik Mide može biti zasnovan na stvarnom vladaru iz 8. veka p.n.e. po imenu Mita, koji je vladao nad drevnim kraljevstvom Frigijom (koja se nalazi u današnjoj Turskoj).
Njegovo kraljevstvo je bilo veoma bogato, odakle verovatno potiče Midasova mitološka opsesija zlatom. Opet, takođe je moguće da zlatna tema mita o Midi potiče iz drevne odeće, naime odeća bogataša u Frigiji nekada je bila presvučena oksidom gvožđa, što im je moglo dati zlatnu boju.
Ali poput izmišljenog Mida,ni Mitino bogatstvo ga nije ga moglo zaštititi od strašne sudbine. Iako nikada nije imao magareće uši, veruje se da se ovaj drevni vladar ubio konzumirajući otrov nakon što je nomadski narod zvani Kimerijci napao njegovo kraljevstvo.
Iistorijski identitet kralja Mide možda jeste mutan, ali reka u kojoj je oprao ruke od Dionizovog dara veoma je bistra i stvarna. Reka Paktolus se nalazi u današnjoj Turskoj. A u davna vremena bila je bogata elektrumom, legurom zlata i srebra, na kojoj su se zasnivale mnoge drevne ekonomije.
Čini se da su ovi isečci istorijskih činjenica tokom vekova ugrađeni u drevne mitove. Mit o kralju Midi ipak donosi bezvremensku lekciju o zamkama pohlepe, o tome kako treba biti zahvalan na onome što imate, kao i o tome da treba paziti šta želite. Čini se da takođe ukazuje na tajne i tračeve i nudi svojevrsno upozorenje da se nikada ne kladite protiv boga muzike na takmičenju flaute.
