Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan. Tito je u januaru primljen u bolnicu zbog problema sa cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane dok god je bio svestan. Već od sredine februara, bio je u veštačkoj komi.
Vest o Titovoj smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.
"Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu.
Najveća sahrana 20. veka
Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd. Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz Hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora. Na sahrani su bili i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl XVI Gustav...
Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka. Njegov grob je, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još uvek odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.
Šta se zapravo dogodilo
Profesor doktor Predrag Lalević, kojeg su kolege smatrali ocem anesteziologije na Balkanu bio je član lekarskog konzilijuma koji je, između ostalih, potpisao 114 saopštenja o tome kako teče boravak Josipa Broza Tita tokom lečenja u Ljubljani. U jednomn intervjuu dr Lalević je rekao da su netačne tvrdnje o "kardinalnoj lekarskoj grešci koja je ubila Tita".
"To je do te mere grešno i zlonamerno da neću ni da komentarišem. Evo kako je to bilo. Prvog dana nove 1980. godine pozvao me je telefonom profesor Miro Košak iz Karađorđeva i kratko obavestio da se spakujem i s drugom predsednikom sa Batajnice krenem sutra u Ljubljanu. Shvatio sam šta je posredi i već sledećeg dana, 2. januara, stigli smo u glavni grad Slovenije, gde je Tito primljen u bolnicu zbog ispitivanja krvnih sudova nogu. Posle detaljnih pregleda, lekari profesori Bogdan Brecelj, Mioljub Kičić, Miro Košak, Stanislav Mahkota, Đorđe Popović, Jovan Ristić, Ivan Obrez i ja utvrdili smo da postoje velike promene na krvnim sudovima leve noge. S tim mišljenjem Tito nije bio zadovoljan i kao da je predosećao šta će se događati govorio je - Dok sam na zemlji hoću da budem u komadu", ispričao je dr Lalević.
Potom su srpski lekaru pozvali doktora Majkla Debejkija iz Hjustona i doktora Marata Knjazeva iz Moskve koji su u roku od od 24 časa stigli u Beograd, pregledali maršala i saglasili se sa uspostavljenom dijagnozom.
"S obzirom na to da Tito nije hteo amputaciju noge, Debejki je našao prelazno rešenje. Doneo je iz Amerike specijalnu protezu – cevku i predložio da napravimo bajpas između gornjeg i donjeg dela leve noge. To je, s malom nadom da će rešiti ovaj problem, i učinjeno u noći između 12. i 13. januara. Ali, ta operacija nije dala željene efekte", rekao je dr Lalević svojevremeno u razgovoru za Politku.
Napomenuo je da je Titovo opšte zdravstveno stanje uglavnom bilo loše ističući da je Broz bio dugogodišnji dijabetičar.
"Bubrezi su otkazivali, srce je popuštalo. Nešto je moralo da se preduzme, pa su kolege Brecelj i Kičić skrenuli pažnju Titu da samo pogleda u kakvom je stanju njegova noga. I, zaista, kad je on video kao ugarak crnu nogu do kolena, pristao je na amputaciju. Operacija je obavljena 20. januara i mi smo odstranili deo leve noge do iznad kolena", ispričao je dr Lalević.
Prema njegovim rečima u tim časovima državni i partijski vrh je bio u Kliničkom centru. Tada mu se obratio Stane Dolanc.
"Rekao mi da oni znaju da je mogućno da pacijent umre na operacionom stolu, ali da imaju puno poverenje u nas i našu stručnost i da u nas niko neće upirati prstom kako god da bude. Na tome sam mu bio veoma zahvalan. I tada i danas. Što se oporavka tiče on je krenuo sasvim dobro, čak i bolje nego što smo očekivali. Počele su posete rodbine, političara. Čitao je poštu, već se pripremao za odlazak na Brdo kod Kranja. Naručili smo i protezu iz Nemačke, rana je zarastala. Činilo nam se da je sve u najboljem redu", rekao je dr Lalević.
S intenzivne nege, Tito je 28. januara prešao u bolničko odeljenje. Počeli su i razgovori o predstojećoj Konferenciji nesvrstanih u Bagdadu. A onda preokret.
"Bilo je to u noći između 13. i 14. februara. Nastupilo je pogoršanje, otkazali su bubrezi, srčane slabosti bile su veoma izražene. Kritična situacija. Dijaliza bubrega je počela 15. februara, ali ni to nije doprinelo boljitku njegovog zdravlja. Ono što nam je jedino preostalo, jer je došlo i do slabljenja disanja - Josip Broz Tito stavljen je na aparate za veštačko disanje 26. februara. Kroz usta smo mu stavili tubus (cevčicu) za dopremu kiseonika. Davali smo mu sredstvo za umirenje – bensedin, tako da je on bio u polusvesnom ili nesvesnom stanju. Ponekad je samo otvarao oči, ali bi posle toga vrlo brzo utonuo u san. Sve do 4. maja u 15 časova kad smo videli na aparatima da srce konačno otkazuje. I kada je ono stalo, gledali smo u neverici, zanemeli. Bio je to kraj", ispričao je dr Lalević.
On je rekao da su lekari učinili sve da mu olakšaju bolest. Istog dana kada je Tito umro rađena je i obdukcija.
"Posle šest sati rada završili smo i poslednji čin tada velike drame velike Jugoslavije. Čim je završena obdukcija, otišli smo na Brdo kod Kranja, istuširali se, pokupili stvari i krenuli u Ljubljanu gde je već bio spreman 'plavi voz'. Čuo sam da je njegovo telo smešteno najpre u limeni, a potom u težak, pretežak sanduk od hrastovog drveta", rekao je dr Lalević.
