Marija Magdalena u narodu je poznatija kao Blaga ili Blažena Marija. Svetica je posebno poštovana među ženama, jer se smatra njihovom zaštitnicom.
Zanimljivo je da je Marija prva ofarbala i darovala crveno jaje jednom rimskom caru, uz dobro poznate reči "Hristos vaskrse!"
Poreklom je iz Sirije, nedakeko od grada Magdale, te je zbog toga i dobila ime Magdalena. Važila je za vernu sledbenicu Isusa Hrista dok je jedna od retkih koji su putovale sa njim i njegovim učenicima pružajući im podršku. Takođe je bila prisutna u trenutku Isusovog pogubljenja i prva ga je videla nakon vaskrsenja.
Prema zapadnoj kulturi Marija je ništa drugo do bivša prostitutka, tako su je vekovima predstavljali zbog čega se oduvek vodi oštra polemika oko ovog pitanja.
Papa Grgur Veliki bio je taj koji je Mariju Magdalenu povezao sa anonimnom grešnom ženom, koja je bila spomenuta u poglavlju pre nego što je uvedena u Jevanđelje po Luki.
Ipak, 1969. godine Katolička crkva povlači viševekovno etiketiranje Marije kao prostitutke, navodeći da se razlikuje od pomenute grešne žene. S druge strane, pravoslavni hiršćani je nikada nisu prikazivali kao prostituku.
Od strane istraživača, Marija je opisana kao nezavisna, snažna žena čiju je duhovnu i finansijsku podršku ima Isus. Prema Novom zavetu, Isus je iz nje isterao demone.
Navodi se da su Marija Magdalena i Isus imali poseban odnos, te da su bili veoma bliski. U apokrifnom Jevanđelju po Filipu stoji kako je "Spasitelj voleo Mariju Magdalenu više od ostalih učenika i često ju je ljubio". To je bio povod da mnogi protumače da su njih dvoje imali ljubavni odnos.
Prema Bibliji, Isus nije imao ženu, niti se govori o njegovom ljubavnom životu.
Američki pisac Dan Braun popularizovao je ljubavnu vezu Maije i Hrista svojim romanom "Da Vinčijev kod". Knjiga je objavljena 2003. godine i ubrzo je postala bestseler.
Ljubavnu vezu Marije Magdalene i Isusa Hrista je na globalnom novou popularizovao roman američkog pisca Dana Brauna "Da Vinčijev kod", objavljen 2003. godine.
Marija Magdalena otišla je u Efes, tamo je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja. Njen život upravo je tu i završen. Praznik kojim se Marija Magdalena proslavlja nije obeležen crvenim slovom, ali ipak običaj je da se ne obavljaju fizički i kućni poslovi.
O Mariji Magdaleni vekovima su se vodili sporovi, a naučnici kažu da ako bi postojao feministički lik u „Bibliji”, to bi onda bio lik Marije Magdalene. Narod veruje i da je ona sestra Iliji Gromovniku.
