- Odmalena sam gledala kako mama sa lakoćom veze, hekla, plete i sasvim spontano sam uz nju naučila sve te veštine. Posebno sam zavolela srpski vez, a onda sam poželela da kroz svoj rad pokušam mladima da približim naše tradicionlane rukotvorine na moderniji način - počinje svoju priču Ana uz osmeh na licu.
Obrenovčanki Ani Zlatković Ruiz (31), koja već osam godina živi u španskom gradu Bilbau, ljubav je promenla život iz korena.
Iako ekonomista po struci, ističe da je posao kojim se sada bavi nastao iz hobija, ali i potrebe da se očuvaju stari, skoro zaboravljeni, srpski zanati. Zajedno sa mamom godinama unazad stvara raznolike proizvode koji su privukli pažnju kupaca širom sveta.
- Dok sam živela u Obrenovcu, mama i ja smo pravile nakit ukrašen vezom, heklale smo igračke i ogrlice, šile garderobu, plele džempere, kape, rukavice, torbe... Ali, sve ono što smo osmišljavale bilo je protkano nekim detaljem iz srpske tradicije. Upravo to nas je izdvajalo od drugih - priča Ana, naglašavajući da je za neke rukotvorine neophodno uložiti sate i sate rada.
Objašnjava da su kroz brojne sajmove i izložbe ručnih radova kod nas, njihovi radovi sve više sticali popularnost među kupcima, posebno mladima se dopao taj spoj modernog i tradicionalnog. A kao članice Udruženja "Baština", koje se bavi negovanjem našeg kulturnog nasleđa, već dugo izlažu i svoje radove u Beogradu.
- Turisti u našoj prestonici se oduševljavaju našom kreativnošću i onim što pravimo. Sada sa sigurnošću mogu da kažem da ne postoji kontinent na kojem nema našeg proizvoda i delića srpske tradicije. To nam pokazuje da, zapravo, radimo pravu stvar - sa uzbuđenjem govori ova ljubiteljka ručnog rada.
Put u Tursku je sve promenio!
Mada se posao u Srbiji dobro razvijao i napredovao, jedan potez je Ani promenio život u potpunosti. Razočarana što po drugi put nije dobila vizu za Ameriku, jer je ponovo želela da bude deo programa "Putuj i radi", odlučila je da otputuje u Tursku i kao volonter radi u internacionalnoj grupi koja je organizovala ekološke seminare. Upravo na tom putešestviju je upoznala i zaljubila se u svog sadašnjeg muža Ikera Ruiza Gonzalesa, zbog kog se pre nekoliko godina preselila u Španiju i sa kojim sada ima dvogodišnjeg sina Vuka i osmomesečnu ćerku Leu. A i trece dete je na putu!
- Premda mi u početku nije tako delovalo, put u Tursku je nešto najbolje što je moglo da mi se desi. Kada sam došla u Bilbao, nastavila sam da se bavim onim što najviše volim - ručnim radom, a uz pomoć supruga sam počela i da izlažem svoje proizvode na prodajnim izložbama. Želela sam da moje radove vide i ljudi u Španiji, ali nisam očekivala da ću na tim bazarima postati prava atrakcija - zaključuje ova umetnica.
I posebno naglašava da su je reakcije Špankinja iznova i iznova iznenađivale, jer su se dugo zadržavale pored njenog štanda, raspitujući se ne samo o proizvodima i načinu izrade, već i o pojedinostima iz naše tradicije. Prema njenim rečima, ono što im je dodatno neobično bilo jeste saznanje da u stvari sve pravi sama, a na prvi pogled su se zaljubile u minđuše i ogrlice ukrašene srpskim vezom.
Uživa u oslikavanju školji
Osim što je vešta u heklanju, vezenju i pletenju, Ana poseduje i dar za slikanje, ali u njenom slučaju podloga je nesvakidašnja.
- Često na plažama Bilbaoa prikupljam školjke koje oslikavam na razne načine, a potom od njih pravim nakit. Takođe, još jedna neobična podloga su teksas jakne, na kojima dočaravam mape sveta uz raznolike natpise i poruke. One su za veoma kratak period postale jedan od mojih najtraženijih proizvoda - objašnjava Ana.
Anine autentične rukotvorine prožete našim tradicionalnim duhom već duže vreme krase i izlog jedne prodavnice u centru Bilbaoa. Talenat mlade Obrenovčanke, takođe, bile su prepoznale i gradske vlasti ovog najvećeg grada autonomne regije Baskije, ukazavši joj poverenje da bude profesorka šivenja na kursu u njihovoj organizaciji.
- Divno je kad imaš priliku da radiš ono što voliš i ujedno promovišeš kulturnu baštinu svoje zemlje. Polaznicama kursa je veoma zanimljiv moj stil oblačenja, jer vrlo često kombinujem komade garderobe koji su stari po nekoliko decenija, čak ih je i moja baka nosila, sa modernim odevnim predmetima. Dešavalo se da provedemo i po pola sata potanko pričajući o svakom detalju na meni koji odražava našu tradiciju, pre nego što krenem da ih učim tehnikama šivenja - kaže Ana Zlatković Ruiz za "Novosti", ističući da će sa zadovoljstvom nastaviti da promoviše naše kulturno nasleđe.
