Slikar Šarl de Steuben (Charles de Steuben) stvorio je remek-delo posvećeno slavnom francuskom vojskovođi. Nakon što je detaljno istražio Napoleonov život u egzilu, Steuben je verodostojno preneo na platno atmosferu oko njegove samrtne postelje i prikazao poslednje trenutke Napoleonovog života u maju 1821.
Napoleon Bonaparta je preminuo 5. maja 1821. godine na izolovanom ostrvu Sveta Jelena u južnom Atlantiku. Koalicija Velike Britanije, Holandije i Pruske, koja ga je proterala na ovo ostrvo 1815. godine, videla je Napoleona kao autokratu. Ipak, on je za Francuze bio posvećeni prosvetitelj.
U godinama koje su usledile nakon Napoleonove smrti, slika koju su o njemu imali Francuzi drastično se promenila. Monarhija je obnovljena, ali je do kraja 1820-ih postala mnogo manje popularna. Kralj Šarl X je smatran opasnošću za građanske slobode koje su uspostavljene tokom Napoleonove ere. Ovo nepoverenje je oživelo Napoleonovu reputaciju i njegov lik stavilo u herojsku perspektivu.
NE PROPUSTITE
Fascinacija koju je izazivala Napoleonova smrt navela je francusko-nemačkog slikara Šarla de Steubena da ovaj događaj zauvek otrgne od zaborava. Steubenova slika prikazuje poslednje trenutke Napoleonovog života prenoseći atmosferu dubokog divljenja i tuge u sobi u kojoj je umro čuveni vojskovođa, čije je legendarno životno delo započelo tokom Francuske revolucije.
Napoleon je sebe proglasio za prvog konzula Francuske 1799. godine, a samoproklamovani car je postao 1804. Tokom naredne decenije predvodio je Francusku u Napoleonovim ratovima protiv brojnih evropskih koalicija. Svoje carstvo je značajno proširio u kontinentalnoj Evropi pre poraza 1814. godine. Izgnan je na mediteransko ostrvo Elbu, odakle je ubrzo pobegao i na kratko ponovo uspostavio kontrolu nad Francuskom. Konačan krah je doživeo u Bici kod Vaterloa 1815. godine.
Svojim izvanrednim vojnim veštinama, Napoleon je budio strah kod svojih protivnika, ali je građanskom reformom u Francuskoj zavredeo poštovanje svog naroda. Donošenjem "Francuskog građanskog zakonika" pod nazivom Napoleonov kodeks, 1804. godine, zamenjen je postojeći splet različitih zakona i izgrađen jedinstven državni sistem zasnovan na principima prosvetiteljstva: univerzalno pravo glasa za muškarce, pravo na svojinu, jednakost (za muškarce) i religijske slobode.
Čak i tokom konačnog izgnanstva na Svetoj Jeleni, dokazana je magnetična privlačnost Napoleonove ličnosti. Putnici brodova koji su zastajali na ostrvu radosno su hitali da upoznaju velikog vojskovođu. Napoleon je razvio snažne lične veze sa grupom ljudi koja je sa njim došla u egzil.
Iako postoje spekulacije da je ubijen, većina se slaže da je Napoleonova smrt u 51. godini bila posledica stomačnog kancera.
Tiha patnja
Šarl de Steuben, sin vojnog oficira, rođen je 1788. godine, a njegovo odrastanje i umetnički razvoj su se vremenski podudarali sa Napoleonovim uspesima i dolaskom na vlast. Neki od najpoznatijih Steubenovih radova oslikavaju ključne trenutke Napoleonovih dramatičnih vojnih podviga.
Koristeći svoje bliske kontakte koji su pripadali Napoleonovom krugu, Steuben je intervjuisao i skicirao mnoge ljude koji su bili svedoci Napoleonove smrti u Vili Longvud (Longwood House) na Svetoj Jeleni. Detaljnim istraživanjem izgleda sobe, nameštaja i atmosfere, pažljivo je rekonstuisao scenu tihe patnje. Na slici se ističe general Henri Bertrand, koji je lojalno pratio Napoleona u izgnanstvu, Henrijeva žena Fani i njihova deca sa kojom se Napoleon veoma zbližio.
Delo pod nazivom "Napoleonova smrt" (The Death of Napoleon) završeno je 1828. godine, a istaknuti francuski pisac Stendal ga je okarakterisao kao "remek-delo". Nakon 1830, u Francuskoj je uspostavljen liberalniji model monarhije, što je dodatno podstaklo divljenje prema Napoleonu. Odjednom je postao popularna figura u pozorištu, umetnosti, muzici...
Reprodukcije Steubenovog dela koje oslikava Napoleonovu samrtnu postelju su tih godina obišle čitavu Evropu. Danas se ova slika nalazi u Napoleonovom muzeju u Švajcarskoj, u Palati Arenenberg koja je nekadašnja rezidencija Napoleonove usvojene ćerke Hortenzije de Boarne.
