Postoji jedna legenda Cherokee Indijanaca o obredu u kojem dečak postaje odrasla osoba. Otac bi odveo svog sina duboko u šumu, stavio mu povez preko očiju, popeo ga na isrčeno stablo i ostavio ga tu samog.
Od dečaka je zahtevao da celu noć nepomično sedi na tom stablu i da ne skine povez sa očiju sve dok ne oseti prve zrake sunca na svom licu. Nije smeo da zaplače, niti da doziva pomo pomoć. Kad preživi noć, postaće čovek.
Zabranjeno mu je bilo da priča drugim dečacima o svom iskustvu, jer je svaki od njih morao da sazri na svoj način. Dečak je naravno bio strašno uplašen. Mogao je oko sebe da čuje sve vrste zvukova, koji su ga plašili.
Od krikova divljih zveri, raznih ptica pa do udaljenih glasova ljudi. A neprestano je osećao i huk vetra koji mu je nosio u lice travu i pesak. Ali ipak mladi indijanac sve je to hrabro podnosio. Znao je da je to bio jedini načini da se postane zreo čovek.
Konačno, nakon užasne noći, izašlo je sunce i on je mogao da skine povez sa očiju.
Tek u tom trenutku mladi indijanac je otkrio da je njegov otac sve vreme sedio pored njega na drugom posečenom stablu i pazio da mu se nešto loše ne dogodi!
Na sličan način mi nikad nismo sami… Uvek imamo na koga da se oslonimo, čak i kada se čini da nije tako. Potrebno je samo malo bolje pogledati oko sebe...
