Pre nego što je postao majstor slikarstva, Rembrant van Rajn je u kući jednog holandskog trgovca umetninama upoznao dvadesetjednogodišnju devojku Saskiju van Ujlenburg. Poreklom je bila iz bogate i ugledne porodice, a nije prošlo mnogo pre nego što se zagledala u mladog i naočitog umetnika.
Okolina je sa podozrenjem gledala na ovu vezu. Međutim, Saskija je bila ludo zaljubljena u Rembranta, pa je klasna barijera u njihovom odnosu vrlo lako i brzo prevaziđena. Čak su se i članovi Rembrantove porodice usprotivili njihovoj veridbi, a kada je veza zaživela, stizale su brojne optužbe na račun Saskijinog rasipničkog ponašanja. Uprkos tome, 1933. godine odlučili su da se venčaju.
Rembrant je obožavao svoju ženu. Često mu je pozirala, pa je opšteprihvaćeno mišljenje da se njen lik krije iza Rembrantovih najuspešnijih ženskih portreta.
Saskija je ubrzo posle venčanja ostala u drugom stanju, ali je njihov prvi sin Rumbert preminuo odmah posle rođenja. Zatim se rodila njegova ćerka Kornelija, ali je doživela istu sudbinu kao i Rumbert. Svi su verovali da to neće biti slučaj posle treće Saskijine trudnoće, međutim zla kob je i dalje pratila porodicu velikog slikara.
Rembrantovi nisu odustajali! Nakon smrti troje dece dobili su sina Titusa i, na beskrajnu sreću roditelja, on je bio zdrav i jak dečak i jedino dete Rembranta i Saskije koje je preživelo.
Samo godinu dana posle rođenja Titusa, izmučena tugom i stalnim trudnoćama, Saskija se razbolela. Bila je velika inspiracija svom suprugu čak i tada, pa ju je naslikao na samrtničkoj postelji. Preminula je u 29. godini, najverovatnije od tuberkuloze.
Posle smrti supruge, Rembrant je promenio svoj umetnički stil. Fokusirao se na grafike i crteže, zanemarivši ulje punih sedam godina. Kada se vratio slikanju, njegovi radovi su bili tmurni i sumorni, ispunjeni tugom i samoćom.
Portal Daily art piše da su tada nastala neka od najvrednijih dela slavnog holandskog autora.
Nijedna Rembrantova ljubavnica nije mogla da popuni prazninu koja je nastala posle Saskijine smrti. Vremenom je Rembrant postajao siromašniji. Izgubio je pravo na Saskijino nasledstvo i bio primoran da prodaje sve svoje radove. Na kraju, morao je da proda i grobno mesto gde je sahranjena ljubav njegovog života.
