Nije tako jednostavno

OVAKO SE IZRAČUNAVA DATUM VASKRSA: Evo i zašto se pomera svake godine!

Iza ove formule krije se mnogo matematike i istorije, i malo poznavanja kretanja Meseca

Zanimljivosti
Autor:
Foto: Profimedia

Ceo hrišćanski svet slavi najveći hrišćanski praznik Vaskrs - dan kada je Isus ustao iz groba. Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina. To znači da se ne proslavlja uvek istog datuma. Isti je samo dan - nedelja.

 

Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenje Hristovo se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

Vaskrs se određuje na osnovu na prvi pogled jednostavnog crkvenog pravila - on pada u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. Ipak, nije sve tako jednostavno, a iza ove formule krije se mnogo matematike, dosta istorije koja nije samo hrišćanska i malo poznavanja kretanja zemljinog vernog saputnika - Meseca.

 

Crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku, koje su u međuvremenu u mnogome prestale da odgovaraju onome što vidimo na nebu.


Prvo treba reći da je upravo zbog tačnijeg određivanja datuma Vaskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana, koliko trenutno iznosi razlika među kalendarima, u katoličanstvu i pravoslavlju. Međutim, to ne važi i za "pokretne" praznike i Vaskrs.

 

Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca, dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Vaskrsa je jedna od retkih tekovina lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.

 

Kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun Mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Vaskrs se uzima sledeća nedelja. Zato Vaskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice ili od 22. marta do 25. aprila. Vaskrsi se dakle, u obe crkve, mogu poklopiti između 4. i 25. aprila.

Isus Hrist
foto: Profimedia

Međutim, pomenuli smo da ovaj račun ne odgovara onome što se zapravo događa na nebu. Formula izračunavanja Vaskrsa usvojena na Prvom saboru u Nikeji 325. godine, a prolećna ravnodnevica je tada bila dan ranije.


Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana, odnosno njemu nedostaje 11 dana da bi dostigao naš kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio, u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Vaskrsa, a one se koriste i danas.

 

Pravoslavni Vaskrs nikada ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe. Osnov za ovo se nalazi u Jevanđeljima. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta.

 

Tajna večera je, prema predanju, bila upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, a kako je ona bila pre raspeća, ni Vaskrs ne može da bude pre Pashe.

 

Pre sabora u Nikeji 325. godine bilo je hrišćanskih zajednica koje su slavile Vaskrs isključivo u odnosu na Pashu, bez obzira koji bi to dan u nedelji bio, ali je na saboru nedelja kao "dies Domini" - Božji dan, opšteprihvaćena.

 

Katolička crkva datum izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Vaskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.

 

2014. i 2017. godine čitavo hrišćanstvo slavilo je Vaskrs istog dana. Ove godine, pravoslavci obeležavaju Vaskrs 2. maja, dok katolici slave praznik dosta ranije - 4. aprila.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...