Dvorac Mir smešten je u gradu Miru u Belorusiji, a izgrađen u gotičko renesansnom stilu krajem 15. veka.
Veliki kompleks dobio je ime po gradu Mir u jednoj od najintrigantnijih država Evrope.
Izgradnju dvorca započeo je vojvoda Ilinčić u gotičkom stilu s kvadratnim zidinama i kulama na uglovima.
Ima pet tornjeva visokih po 25 metara i zidove debljine tri metra, koji su čuvali grad sve dok dinastija Ilinčić nije izumrla.
Pošto je bio napušten gotovo čitav vek i pretrpeo teška oštećenja za vreme Napoleona, obnovljen je u 19. veku.
1568. preuzeo ga je princ Dominik Radzivil, koji je zaslužan je za današnji raskošni izgled dvorca.
Rekonstruisao ga je i proširio najpre u stilu renesanse, a zatim i baroknom.
Dodati su blakoni, nadstrešnice i poneki ukras u duhu renesanse.
Početkom 19. veka dvorac je postao siroče. Njegov vlasnik je poginuo u ratu, a dvorac je o oštećen tokom bitke za Mir. Prelazio je iz ruke u ruku, a u Drugom svetskom ratu sačekalo ga je sito i rešeto.
Najpre je preživeo sovjetsku okupaciju Poljske, a zatim i nemačku invaziju na Sovjetski Savez 1941. godine. Prilikom nemačke okupacije pretvoren je u jevrejski geto u kojem je zatočeno 800 Jevreja.
Tokom leta 1942. godine organizovali su ustanak i 250 njih uspelo je da pobegne. Sudbina ostalih je nažalost, poznata.
Kada se Drugi svetski rat završio, stanovnici grada Mir koji su ostali bez kuća u ratu, pronašli su svoj novi dom udvorcu.
Narednih 20 godina dvorac je tako bio sklonište ljudi bez kuća, dok konačno nisu zbrinuti 1960-ih.
Dvorac Mir konačno je došao na svoje.
U decembru 2000. godine, dobio je i svetsko priznanje: UNESCO ga je uvrstio na listu svetske baštine u Evropi.
