Najveći hrišćanski praznik

Uskršnji običaji: Radost koja ne prestaje!

Koliko sela toliko običaja, ali svaki običaj ima svoju draž i posebnu radost. Ovi vezani za Uskrs su posebno mili deci
Zanimljivosti 15.04.2014. - 15:58h Autor: Stil
Foto: Thinkstock

Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima darovao večni život. Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Uskrsu i svaka nedelja je mali Uskrs.

 

Za Uskrs su vezani lepi običaji u celom hrišćenskom svetu, pa i kod nas. Ovaj praznik je vezan za običaj darivanja jaja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i predstavlja radost za one koji ga darivaju i one koji ga dobijaju na poklon.

 

Kada svane dan Uskrsa, narod se međusobno pozdravlja rečima:

 

"Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" i taj pozdrav traje sve do Spasovdana. Domaćica postavlja sto sa đakonijama, na kojem dominiraju šarena jaja.

 

Običaji vezani za Uskrs

 

Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

 

Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje.

 

Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

 

Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom.

 

Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje. U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo).

 

U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika.

 

Ako Uskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso.

 

Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima.

 

Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.

 

Na drugi dan Uskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

 

Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...