Pre smrti Sultan Sulejman je pozvao poverenike i izdiktirao im svoje tri poslenje želje:
Prva želja je bila da njegovi iscelitelji nose sanduk sa njegovim posmrtnim ostacima tokom sahrane.
Druga želja mu je bila da zlatnici i drago kamenje ostaje iza povorke po stazi kojom su prošli njegovi posmrtni ostaci.
Treća želja je bila da mu iz sanduka vire ruke, i to tako da ih svi vide.
Kada ga je glavni komandant vojske, zbunjen onim što je čuo, upitao razlog za takve želje, Sultan je objasnio:
Neka najbolji iscelitelji nose moje posmrtne ostatke kako bi svi videli da su i oni nemoćni pred smrću.
Razbacajte okolo svo zlato koje sam celog života skupljao da bi svi videli da sve što smo stekli ostaje na ovom svetu.
Neka moje ruke vire iz sanduka kako bi svi videli da padišah celog sveta, Sulejman Veličanstveni, na drugi svet odlazi praznih ruku!
