Danas je Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja: Običaj je da se ispoštuju 2 važne stvari

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju još jedan praznik vezan za Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik je vezan za njegovo mučeničko stradanje a zove se Prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Krstitelja. 

Car Irod kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i rekao: "To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih".

Prema predanju Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Nakon toga zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.

Prvo obretenje

Stoga je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i nečasnom mestu mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana, dobra i pobožna žena nije mogla da dopusti da glava božijeg čoveka ostane na tom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.

Ne znajući za to, car Irod kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i rekao: "To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih". Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi je položaj i zamonašio se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, kopajući duboko našao je zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno da je Krstiteljeva. On ju je celivao i zakopao na tom istom mestu.

Drugo obretenje

Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, kao pomen na ove događaje. Po Božijoj zapovesti ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala je u zaborav i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme carice Teodore i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.

Mnoga čudesna isceljenja dogodila su se se od Krstiteljeve glave. Interesantno je da Sveti Jovan za života nije učinio nijedno znamenje, ali je njegovim moštima data blagodatna čudotvorna moć.

Ko je bio sveti Jovan Krstitelj i koliko godina je imao kad je ubijen?

Sveti Jovan Krstitelj bio je hrišćanski prorok iz 1. veka, rođak Isusa Hrista i njegov prethodnik (Preteča) koji je narodu najavljivao dolazak Mesije i pozivao na pokajanje. Krstio je Isusa u reci Jordanu, a zbog izuzetne moralne čistote, asketskog života i mučeničke smrti, uživa ogromno poštovanje kao svetac.

Rođen je samo šest meseci pre Isusa, kao sin prvosveštenika Zaharije i Jelisavete. Živeo je asketski u pustinji, hraneći se insektima i medom, a odevao se u kamilju dlaku.

Stalno je najavljivao dolazak Isusa Hrista, pa je zato nazvan Preteča. On sam je krstio Isusa u reci Jordan. Njegova uloga je simbol "poslednjeg proroka" Starog zaveta i most ka Novom zavetu.

Ubijen je za vreme kralja Judeje Iroda, koji je naredio da se proroku odseče glava na nagovor njegove žene Irodijade i njene ćerke Salome.

Veruje se da je u trenutku smrti imao od 35 do 40 godina. Razlog zašto je bio pogubljen je taj što je upućivao kritike Irodu koji je oženio ženu svog brata.

Post obavezan

Prvo i drugo obretenje glave Jovana Krstitelja pada u sred Vaskršnjeg posta, pa se podrazumeva da svi pravoslavni hrišćani tog dana poste. Pravilo posta ovog dana propisuje post na ulju, to jest jede se hrana spremljena na ulju, dozvoljeno je piti vino, nije dozvoljeno jesti ribu. Tokom celog Vaskršnjeg posta, riba se jede samo na Blagovesti i na Cveti.

Običaj nalaže da se ovaj dan praznuje, da se ne rade teži poslovi, da se dan posveti molitvi. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.

Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti. Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.