Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, sutra, 15. februara slave Sretenje, dan kada su ljudi prvi put videli malog Isusa Hrista.
Zbog toga se ovaj praznik naziva Sretenje Gospodnje - tj. sreli smo Gospoda našeg Isusa Hrista.
Četrdeset dana po rođenju, Bogorodica donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu. U hramu je ugledaše starac Simeon i udovica Ana, koji u malom Isusu prepoznaše dugo čekanog Mesiju.
Fariseji javiše ovu vest caru Irodu, koji pomisli da je to novi car o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili, pa brzo posla ljude da ubiju Hrista.
Međutim, porodica je predosetila opasnost i po uputstvu anđela uputila se u Misir.
Običaji na Sretenje
Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu: "Ti meni daješ gole i bose ljude,a ja tebi obučene",a leto odgovara: "Istina,ali se meni mnogo više raduju nego tebi."
Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.
Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.
Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.
Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa. Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji - podignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija od 2001. slavi Sretenje kao Dan državnosti.
Praznik Sretenja Gospodnjeg se u katoličkim i protestantskim zemljama naziva Kandelora (od latinskog, Festum candelarum-praznik sveća). U Italiji se Kandelora smatra poslednjim danom zime.
Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša - zime više neće biti, a ako sija sunce - biće još hladnog vremena.
Na Kandeloru se osveštavaju sveće, koje se čuvaju u jastuku i pale samo u slučajevima krajnje nevolje, ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
