Sutra slavimo Svetu Petku: Ovo nikako ne radite, veruje se da tako navlačite gnev svetiteljke, za sreću i zdravlje učinite samo 1 stvar

Sveta Petka je jedna od najcenjenih svetiteljki ne samo kod pravoslavaca, već o kod pripadnika svih ostalih veorispovesti. Posebno slovi za zaštitnicu žena, siromašnih i bolesnih. Ova svetitelja u sebi je nosila neopisivu snagu koju je prenosila na sve ostale ljude, a to je nastavila da čini i nakon što se upokojila. Upravo delić te njene neverovatne energije osetila sam dok sam gledala film "Petkana". Gledajući kadrove u kojima 40 godina provodi u jordanskoj pustinji nateralno me je da preispitam svoj život i postupke, a gotovo svi ljudi u sali su plakali. Svedoci smo i mnogih čuda koja se pripisuju Svetoj Petki koja je  hrišćansku veru kroz svoj primer pobožnosti i dobrote.

Sveta Petka se u Srbiji smatra zaštitnicom žena, bolesnih, siromašnih, ali i celog naroda. Ljudi veruju u njene čudotvorne moći i se nadaju se isceljenju i duhovnom prosvetljenju kroz njeno posredništvo.

U narodu se veruje da taj dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji kućni posao kako ne bi na sebe navukli gnev svetiteljke.

Ovaj dan treba da se svede na molitvu i proslavu Svete Petke. Ljudi koji imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se umiju osvećenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke. Uz umivanje, potrebno je i pomoliti se ovoj svetiteljki za koju se veruje da je posebno milostiva prema obolelima i nemoćnima.

U ponekim krajevima običaj je da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice kako bi u toku noći mogle da vide svoju sudbinu, odnosno budućeg muža. A u selima oko Zaječara postoji još jedan običaj vezan za slavski kolač - on se lomi i deli stoci za zdravlje.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njemu cele godine vladali sloga i mir. Devojčice treba da obuku nove haljinice kako bi ih pratila sreća u narednoj godini.

Veruje se i da ko jednom pozove Svetu Petku u zaštitu, da će se ona opet javiti u njegovom domu, čak i nepozvana, i to uglavnom pred velike nedaće. Najčešće se vernicima javlja kroz snove.

Potekla iz moćne porodice, brat joj se mlad zamonašio

Rođena je u 10. veku u gradu Epivatu na obali Mramornog mora, nedaleko od Carigrada. Ime "Petka" dolazi od reči "petak", jer se smatra da je rođena na taj dan, a njen praznik se u pravoslavnom kalendaru obeležava 27. oktobra.

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Prema predanju, Paraskeva je od ranog detinjstva pokazivala duboku posvećenost veri i duhovnosti, te je često sa majkom odlazila u crkvu. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski.

Više od 40 godina provela u jordanskoj pustinji

Nakon smrti roditelja, podelila je svoje nasledstvo siromašnima i posvetila se asketskom životu. Zamonašila se u crkvi Svete Sofije, nakon hodočašća u Jerusalim odlazi u jordansku pustinju gde provodi narednih 40 godina svog života boreći se sa iskušenjima, gresima i unutrašnjim demonima.

U doba pozne starosti u snu joj se javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Po drugom, bugarskom izvoru, ona je bila sahranjena neprimereno pored jednog stolara, pa nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno njeno "netruležno telo", ali nije dirano. Tek kada su neka Efimija i neki Đorđe, nezavisno jedno od drugog, sanjali isti san o njenoj svetosti i dobili naredbu da je odatle izvade, narod je otkopao grob i njene mošti preneo u crkvu, gde su najpre čuvane.

Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo. Iz Trnova nakon njegovog pada (1393) su se mošti selile preko Vidina, do Brusa (1396)- bile prenete u Vlašku, nakon pada Bugarske pod Osmanlije.

Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su prenete u Srbiju 1398. godine, u srednjovekovni grad Županjevac. Odatle su oko 1400. prenete u manastir Ljubostinju, pa su konačno 1417. prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti Svete Petke, zajedno sa proteranim Srbima Beograđanima.

Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Sveta Petka u snovima

Česti su snovi u kojima se pojavljuje Sveta Petka. Oni koji su je sanjali kažu da su osetili prisustvo veoma ozbiljne žene u crnom koja ih je opominjala. Ali šta znače ti snovi? Prema nekim verovanjima, Sveta Petka se javlja u san da bi opomenula one koji ne žive hrišćanski, ali i da bi najavila ozdravljenje i sreću.

Da li se posti ili ne na dan Svete Petke?

Crkveni kalendar za oktobar 2025. propisuje da se na ovaj dan mrsi, jer je u ponedeljak, ali u nekim delovima Srbije se uvrežio običaj da samo žene poste, i to šest dana uoči Svete Petke. Zatim, sedmi dan, na praznik velike svetiteljke, i one mrse.

"Sveta Petka se praznuje srcem i dušom, žarom ljubavi prema Bogu i bližnjima. U ponedeljak obavezno učinimo bar malu milostinju, jer se time proslavlja Sveta Petka", rekao je otac Ljuba.

Sa druge strane, otac Miladin Malić istakao je najvažniju stvar koju bi trebalo da urade svi tog dana:

"Jedini običaj koji tog dana treba da se ispoštuje je da se ode u crkvu i iskreno pomoli ovoj velikoj svetiteljki. Lepo je da žene tog dana spreme ručak i okupe porodicu, pa da u slozi i miru proslave ovaj veliki praznik", posavetovao je duhovnik.