Sveti car Konstantin i carica Jelena u crkvenom kalendaru su obeleženi crvenim slovom što znači da je ovog dana obavezno otići u crkvu i pomoliti se Bogu, zapaliti sveću za zdravlje.
Običaji nalažu da se na ovaj dan umijemo svetom vodom koja će pričestiti ne samo naše telo, već i našu dušu. Ovaj dan slave mnoge žene koje se zovu Jelena, a to je jedno od najčešćih ženskih imena u Srba.
Osim toga, ovaj praznik se kao slava grada slavi u Nišu, gde je po predanju rođen car Konstantin, utemeljivač hrišćanstva. Kao esnafsku slavu obeležavaju ga kujundžije i železničari.
Ne slavi se ovaj praznik samo u Srbiji. On je dobro poznat i kod Grka i Rumuna, samo što je kod njih on toliko poštovan da ima značaj kao kod nas Sveti Sava.
Sveti car Konstantin nas uči da se s kristom uvek pobeđuje, pa ukoliko vam nešto ne ide od ruke ili se osećate loše, prekrstite se. Na ovaj dan posebno se treba što češće krstiti, kad prolazite pored crkve ili dok se molite u sebi.
Ko je bio sveti car Konstantin?
Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene. Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.
Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajni krst kao znak pobede, uz reči: "Ovim pobeđuj"!
On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.
Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.
Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest je nestala sa njegovog tela.
