Srpska pravoslavna crkva i vernici ove godine obeležavaju Velike zimske zadušnice u subotu 22. februara. Taj dan posvećen je sećanju na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća.
Na groblje se nosi kuvano osveštano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, odnosno nemaju fiksni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je druga nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva.
U ovoj nedelji se ne priprema oprema za buduće neveste, jer ono dugo neće biti potrebno, pošto se od nedelje posle ovih zadušnica, pa sve do Pobusanog ponedeljka ne održavaju venčanja.
Šta ako ne možete da izađete na groblje na zadušnice?
Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi. Prema učenju Crkve, na Zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.
