- gordost,
- pohlepa,
- bes,
- zavist,
- požudu (blud),
- proždrljivost i
- malodušnost.
Ovi gresi su u suprotnosti sa sedam vrlina.
Smrtni gresi se prvi put javljaju u Jovanovoj poslanici u Novom Zavetu:"Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama..."
Prvi ljudi u raju, Adam i Eva, bili su pogođeni ovim grehom kada su odlučili da prekrše Božju zabranu da jedu voće sa drveta dobra i zla. Gordost se smatra ne samo najozbiljnijim, već i izvorom drugih smrtnih grehova...
U drevnoj Atini, ponos se smatrao jednim od najvećih zločina i korišćen je da označi drski prezir koji je mogao da navede osobu da pribegne nasilju. Aristotel je aroganciju definisao kao zlostavljanje žrtve radi sopstvenog zadovoljstva. Značenje ove reči se vremenom promenilo. Na primer, Dante je definisao ponos kao „samoljublje pretvoreno u mržnju i prezir prema bližnjem“.
Izgradnja vavilonske kule bila je primer preteranog ponosa za Dantea.
Pohlepa
Pohlepa je poznata, a ima težinu kao i škrtost, a pohlepa i lični interes su greh želje. Prema definiciji datoj izvan hrišćanskih svetih spisa, pohlepa je preterana želja za posedovanjem više nego što je čoveku potrebno, posebno u odnosu na materijalno bogatstvo.
U Danteovom čistilištu, pokajnici se vezuju i stavljaju licem na zemlju jer su previše usredsređeni na zemaljske misli. Skupljanje, krađa i pljačka, posebno putem nasilja ili obmane, sve su to radnje koje mogu biti motivisane pohlepom.
Gnev ili ljutnja
Gnev je još jedan od smrtnih grehova svojstvenih čoveku, koji nanosi štetu duši i drugima. Bes nastaje kao reakcija na bilo koje postupke koji se čoveku čine pogrešnim i izazivaju u njemu nezadovoljstvo i ogorčenje.
Međutim, ljutnja nije uvek greh. Postoji vrsta gneva koju Biblija podržava naziva „pravednim gnevom“.
Zavist:
Zavist, poput pohlepe ili požude, karakteriše neutaživa želja. Ona proizilazi iz sujete i odvaja čoveka od bližnjeg. Sveti Oci zavist nazivaju „plakanjem“ zbog tuđe sreće i blagostanja. Zavist je razlog zašto je Kain ubio svog brata Avelja jer je Kain bio ljubomoran na Avelja jer je Bog odobravao Aveljevu žrtvu, a ne Kainovu.
Zavist može biti slična ljubomori u smislu da su oboje nezadovoljni nečijim osobinama, statusom ili sposobnostima. Takođe, zavist je direktno povezana sa Deset zapovesti: „I ne poželi ništa što je tuđe" .
Dante je definisao zavist kao „želju da se drugim ljudima oduzme ono što je njihovo“. U Danteovom čistilištu, zavidni ljudi bivaju kažnjeni zašivanjem očiju žicom jer su imali grešno zadovoljstvo da vide druge ponižene.
Požuda:
Požuda je jaka želja. Požuda je obično povezana sa jakom ili neobuzdanom seksualnom željom, što može dovesti do bluda.
Dante je definisao požudu kao neuređenu ljubav prema ljudima. Takođe, požuda se smatra najmanjim smrtnim grehom, jer se radi o zloupotrebi sposobnosti koje ljudi dele sa životinjama, a gresi tela su manje ozbiljni od greha duha.
U „Čistilištu“ pokajnik hoda u vatri da bi se očistio od požudnih misli i osećanja. U „Paklu“ neoproštene duše krive za požudu zauvek nose nemirni vetrovi, što simbolizuje nedostatak samokontrole u zemaljskom životu.
Proždrljivost
Proždrljivost je preterano uživanje i konzumiranje nečega. Reč potiče od latinskog gluttire , što znači gutati.
Srednjovekovni autoriteti (kao što je Toma Akvinski) zauzeli su širi pogled na proždrljivost, tvrdeći da ona može uključivati i kompulzivno iščekivanje hrane i preterano uživanje u delicijama i skupoj hrani.
Toma Akvinski je čak identifikovao pet oblika proždrljivosti:
- jesti preskupo
- jesti previše ukusno
- previše jesti
- prečesto jesti
- jede previše pohlepno
Najozbiljnijim od njih je cilj da se život svede na hranu i piće.
Utučenost
Utučenost je stanje apatije i depresije u kojoj osoba nije zainteresovana za svoju situaciju i ono što se dešava oko nje, a možda i ne može da ispuni svoje životne obaveze.
Utučenost se javlja kada se osoba oseća zarobljeno negativnim mislima. Čini mu se da je zavladao beznadežan mrak i on više nikada neće videti svetlost, prenosi dzen.ru
Šta se dešava danas sa smrtnim gresima? Kakav je naš odnos prema njima?
Sagledano iz današnje perspektive, ovi smrtni gresi su prisutniji nego ikad.
Na primer, greh zavisti odgovara osećanju neadekvatnosti koje često potiče od niskog samopoštovanja. Proždrljivost se, s druge strane, tradicionalno posmatra kao preterano uživanje povezano sa kompulzivnim ponašanjem i zavisnošću, ali i kulturom konzumerizma kojoj smo svi podložni.
Pohlepa, nezasitna želja da se uvek dobije više, može da se ogleda u nezadovoljstvu platom, jer "para nikad dosta" .
Požuda, skoro svaki dan čitamo kako je neko nekog prevario, imao ljubavnicu, ljubavnika i td..
Gordost, koja se naziva korenom svih grehova, nalazi svoj psihološki pandan u narcizmu i sebičnosti.
Tuga se preklapa sa simptomima depresije i nedostatka motivacije. Ljutnja je usko povezana sa savremenim shvatanjem upravljanja besom i međuljudskih sukoba.
