Svi pravoslavni vernici, kao i Srpska pravoslavna crkva sutra će obeležiti Miholjske zadušnice, u narodu poznate i kao jesenje.
Sutra se prisećamo onih koji su nas napustili, obilazimo njihove grobove i palimo sveće za njihov spokoj, a ukoliko je neko vaš daleko sahranjen, trebalo bi da u crkvi zapalite sveću u njihov pomen i pomolite se za milost i oproštaj grehova.
Jedna zajednička praksa među ljudima u našoj zemlji je iznošenje hrane na sahrane i njeno konzumiranje na groblju. "Ova tradicija nije hrišćanska, reč je o narodnom običaju koji je ukorenjen kod nas", objašnjava sveštenik Bogdan Milovanović za Ženu.rs.
Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje kvari hrišćanske vrednosti, jer hranu treba deliti onima koji su u potrebi, a naš zadatak je da se molimo za duše preminulih.
"Mrtvima hrana nije potrebna. Naša vera nas uči da je Hristos dao svoj život kao žrtvu za nas, te se od tada žrtve više ne prinose, jer nema veće od te. Običaj iznošenja i konzumiranja hrane na groblju smatra se paganskim i treba ga odbaciti", naglašava Milovanović.
Ipak, sveštenik napominje da postoji nešto što bi trebalo poneti na grob.
"Tokom pomena, parastosa, godišnjica i Zadušnica, treba izneti obaranu i zaslađenu pšenicu, koja simbolizuje vaskrsenje. Pored žita, poznatog kao 'koljivo', treba doneti i crno vino, koje predstavlja Hristovu krv prolivenu za nas", dodaje on.
Što se tiče hrane koja ostane, često se priprema bogata trpeza za sahrane, a kako mnogima u tim trenucima nije do jela, često ostane viška.
Ta preostala hrana obično se deli prisutnima na sahrani ili pomenu, dok deo ostaje za pokojnika.
Stil/Žena.rs
