Sveti Maksim ispovednik smatra se ocem pravoslavlja. Pun revnosti za Gospoda Hrista, prepodobni Maksim vide jednom gde se idolopoklonici ne samo klanjaju idolima, nego i druge primoravaju da to čine.
Zajedno sa Evtihijem tvrdio je da je u Hristosu jedna priroda, ali da on ima više volja i da se ne sme ograničavati samo na jednu. Zbog ove rečenice kneževi su naredili da mu se odseče jezik i da se otera iz Carigrada, odnosno da se utamniči u drugom gradu. Od tada on se stade moliti Bogu da prekrati gonjenje na hrišćane. I mnoge neznabošce on sam krsti.
- Ko vidi u srcu svome trag mržnje prema ma kom čoveku za ma kakvu pogrešku, potpuno je tuđ ljubavi prema Bogu. Jer ljubav prema Bogu nikako ne trpi mržnju prema čoveku - govorio je Sveti Maksim.
Jednom prilikom kada neznabošci stadoše usrdno prinositi svojim bogovima na žrtvu ne samo životinje nego i ljude, sveti mučenik, ne podnoseći takav prizor, zađe među idolopoklonike, javno ih izobliči i njihove idole nazva običnim drvetom i kamenom, jer su nemoćni da i sebi samima pomognu.
Tada ga neznabošci dohvatiše, i najpre na silne muke staviše, pa najzad kamenjem zatrpaše. Tako je skončao sveti mučenik, 250. godine, za carovanja Dekija - jednog od najsvirepijih gonitelja hrišćana koji je carovao od 249 do 251 godine.
Veruje se da se na dan posvećem Svetom prepodobnom Maksimu ispovedniku treba zapaliti sveća za sve mučenike i stradale, te da nikako ne valja ušivati odeću.
