Mislilac, rođen oko 250. godine nove ere u selu Komi blizu Herakleje. Po smrti svojih plemenitih i bogatih roditelja, svoj deo imanja razdelio je siromašnima, a on se u svojoj dvadesetoj godini posveti životu pustenjaka, kome je težio od detinjstva.
Ne bi li izbegao bespokojstva od ljudi, udalji se u pustinju, na obale Crvenoga mora, gde kao zatvorenik provede dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu i razmišljanje, podnoseći trpeljivo neiskazana demonska iskušenja.
Skončao je u sto petoj godini svoga života, ostavivši iza sebe čitavu vojsku učenika svojih. Iako je Antonije bio nepismen, za života bio je savetnik i nastavnik najučenijih ljudi toga vremena. Čuveno je njegovo pitanje upućeno filozofima toga doba: "Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovoga dvoje) bi uzrok drugome?" Postiđeni filosofi uvideli su da oni imaju samo književno pamćenje bez razuma, a Antonije ima razum.
Sveti Antonije nas uči: " Zavoli smirenje, ono će pokriti sve grehe tvoje. Svi gresi su mrski pred Bogom, no najmrskiji od sviju jeste gordost srca... Ne smatraj sebe učenim i mudrim, inače će propasti trud tvoj, i lađa tvoja doploviće prazna do obale... Ako imaš veliku vlast, ne preti nikome smrću: znaj, da po prirodi i ti si podložan smrti, i da svaka duša skida kao poslednju haljinu sa sebe - telo svoje "
U Vizantiji je po ugledu na učenje prepodobnog Antonija Velikog, postojao čudan i poučan običaj pri krunisanju careva u Sv. Sofiji. Naime, kada bi patrijarh stavljao krunu na glavu carevu, istovremeno mu je predavao u ruke jednu svilenu torbu, ispunjenu zemljom iz groba. Da bi se i carevi sećali smrti, izbegavali svaku gordost, i bili smireni.
MOLITVA SVETOM ANTONIJU VELIKOM
O, sveti Antonije Veliki, veliki i pred Bogom i pred ljudima, velika je sila tvoje molitve, a naročito protiv zlih duhova, jer su oni pred tobom drhtali od straha, pa te molimo: Pomozi nam da se i mi preobrazimo od greha ka čistoti, od neslobode ka slobodi, od đavola ka Bogu. I sve ove zamke koje su oni spleli oko nas, i kojim su nas nevidljivo vezali, odagnaj svojim molitvama, da bi se nekako i mi spasli. Jer snage su naše male, i ne znamo kako ćemo se iz ovog ropstva iščupati, ako nam neko sa Neba ne pomogne. Zato te molimo, oslobodi nas njihove napasti, da bi tvojim molitvama spaseni, večno slavili Svetu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, svagda i u sve vekove. Amin.
