U različitim krajevima Srbije, postoje i različiti običaji koji su vezani za najradosniji hrišćanski praznik, Božić. U narodu se kaže koliko sela, toliko običaja. Međutim, postoje oni najstariji rituali koje preskačemo jer nismo sigurni da li su pravilni.
Pri povratku kući, osoba izbegava susrete s drugima, čestitajući tek kad stigne do određenog doma. Po dolasku, zakoračuje preko praga desnom nogom, prosipa pšenicu po kući prilikom čestitanja. Takođe, domaćica obično uzvraća čestitkama posipajući pšenicu ili različite vrste žita.
Pitanje da li žena može biti položajnik nije jasno definisano crkvenim zakonom. Iako nema stroge zabrane za žene, obično su položajnici muškarci, uglavnom oni koji se smatraju zdravim, jakim, uspešnim i uglednim. Narod kaže: "Ko vam prvi u kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti."
Položajnik često može biti i dečak, posebno u domaćinstvima gde je cilj da mlada zatrudni ili da se donese zdravlje starijima. On je ritualni gost, prvi posetilac koji dolazi tokom zimskih praznika, od Mitrovdana do Bogojavljenja, verujući se da donosi sreću, rodnost i bogatstvo domaćinstvu.
Polažajnik se obično ne odabira namenski, već se prepusti slučajnom odabiru. Ipak, ako se prošlogodišnji polažajnik pokazao kao donosilac sreće u određenoj kući, sledeće godine mu se može pružiti ponovni poziv. S druge strane, ukoliko je bio nesrećan, domaćini mu jasno poruče da sledeće godine ne dolazi. Bez obzira na poziv ili nepozivanje, ključno je da polažajnik nosi čistu dušu i dobre namere.
Poreklo običaja polažajnika ima duboke korene u hrišćanskoj tradiciji, koje sežu do Mudraca sa istoka. Oni su, vođeni zvezdom, stigli do mesta gde se Hristos rodio, darovali novorođenčetu i time postavili temelje ovom običaju. Ideja je da prvi posetilac u kući na Božić bude polažajnik, donoseći želje za zdravljem, srećom i uspehom.
Postoji i uverenje da običaj polažajnika potiče iz drevnih vremena, kada se verovalo da je polažajnik zapravo mrtvi predak u obliku putnika namernika ili božanskog gosta. Ovo objašnjava velike počasti s kojima se dočekuje polažajnik. Takođe, u nekim regionima, životinje su se koristile kao polažajnici, verujući da su mrtvi preci prisutni u obliku domaćih životinja.
Kada polažajnik uđe u kuću, običaj je da pozdravi ukućane rečima "Hristos se rodi." Pre nego što pojede ili popije bilo šta, mora stupiti desnom nogom u kuću, verujući da će time doneti napredak domaćinstvu. Nakon toga, prilazi ognjištu, uzima grančicu badnjaka i džara vatru uz posebne reči za sreću i zdravlje. Domaćica ga oblači kožuhom ili vunenim pokrivačem kako bi se kajmak hvatao na mleku. Nakon što sedne na tronožac, domaćin pokušava da mu izvuče tronožac kako bi ga sreća "prikovala" za kuću. Cipele s desne noge mu se izuvaju, a obuća se okači za gredu. Usledi posluženje s rakijom i drugim đakonijama.
Ovaj običaj ima verovanje da će porodica zahvaljujući polažajniku biti zdrava i srećna tokom cele godine. Ulogu položajnika često preuzima dete, koje dobija simboličan poklon kao izraz zahvalnosti. Iako se danas često preskače džaranje vatre, tradicija polažajnika i badnjaka i dalje opstaje. Pri polasku kući, polažajnik izbegava susrete, čestitajući tek kad stigne do određene kuće. Po dolasku, zakoračuje preko praga desnom nogom, čestitajući, prosipa pšenicu po kući, dok mu neko od ukućana, obično domaćica, uzvraća pšenicom ili različitim žitom.
Da li je greh da žena da bude položajnik?
Crkveni zakon ne nalaže striktno da položajnik ne sme da bude žena, ali su to ipak većinom muškarci, i to oni za koje se smatra da su zdravi, jaki, uspešni, ugledni. Jer "ko vam prviu kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti", kaže narod.
Položajnik je često i dečak, naročito u domaćinstvima u kojima je cilj da mlada zatrudni, ili da se starima donese zdravlje.
Žene nisu položajnici jer je njihov zadatak u patrijarhalnom društvu da budu vredne domaćice koje spremaju ručak za Božić, ne idu u tuđe kuće, već dočekuju goste u svojoj.
Takođe, u davna vremena žena nije bila ravnopravna sa muškarcem, već manje važan član zajednice. Ona nije mogla, kao muškarac, da bude simbol snage, mudrosti, uspeha, zbog čega ni drugima to nije mogla da prenese.
Međutim, u modernom dobu to više nije slučaj i položajnik može da bude žena, mada je to i dalje retkost. Ukoliko vama jedna takva zakuca na vrata na dan Božića, dočekajte je kako dolikuje: uz osmeh i poljupce, neki simboličan poklon, otvorenog uma i srca.
