Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena.
Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Na taj način deca majci čestitaju praznik, a majka im zauzvrat deli poklone kolače, slatkiše, igračke i druge sitnice i tako se "dreši" .
Oci, Materice i Detinci, posvećeni su porodici. Sprema se svečani, zbog Božićneg posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu. U domu u kome se u nedelju vezuju majke, trebalo bi da vlada ljubav, mir, prijateljstvo, sloga i vera.
Običaj "vezivanja" i "drešenja" predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Materice predstavljaju deo tronedeljnog ciklusa praznika koji se slavi pred Božić, nedelju dana ranije su Detinjci, a nedelju dana kasnije Očevi.
Materice se nalaze u središtu tog ciklusa simbolizujući majku u centru porodice, kao čuvara ognjišta i porodične ljubavi, kao onaj koji sve to povezuje, poput stezaljke i duhovnog mosta. Ona je "stezaljka dece" i očeva, ali i porodice i Isusa Hrista, po hrišćanskom verovanju.
Radosni običaj vezivanja na taj praznik podseća nas da ljubav ne može biti prisilno "vezana" i stečena, ali i da treba za nju nešto učiniti, to jest dati i uzvratiti ljubav.
(Stil/SD)
Bonus video: