Tarah beše rodom iz Klavdiopolja u Siriji; Prov iz Side Pamfilijske, a Andronik — sin znamenitog građanina Efeskog. Mučeni sva tri zajedno od antipata Numerija Maksima u vreme cara Dioklecijana.
Tarahu beše 65 godina u vreme mučenja. Kada ga antipat tri puta upita za ime, on sva tri puta odgovori: hrišćanin. Najpre ih tukoše štapovima, pa ih krvave i ranjave baciše u tamnicu. Po tom ih ponovo izvedoše na istjazanje. Kada antipat savetovaše Prova da se odreče Hrista obećavajući mu počasti od cara i svoje prijateljstvo, odgovori Prov sveti: „niti careve počasti hoću, niti tvoje prijateljstvo želim".
A kada prećaše sv. Androniku još većim telesnim mukama, odgovori mladi mučenik Hristov: „telo moje pred tobom je, čini što hoćeš". Posle dugotrajnih mučenja po raznim mestima ova tri sveta mučenika behu bačeni u pozorištu pred zverove. Pre njih behu neki drugi osuđenici u istom pozorištu rastrgnuti od zverova. No zverovi ne hteše škoditi svetiteljima, nego se i medved i lavica ljuta umiljavahu oko njih. Videći to mnogi poverovaše u Hrista Boga i vikahu na antipata.
Besan od ljutine, i ljući od zverova, antipat naredi vojnicima, te uđoše i mačevima isekoše Hristove vojnike na komade. Tela im ostaše pomešana sa mrtvim telima ostalih osuđenika. Tri hrišćanina: Makarije, Feliks i Verije, koji prisustvovahu ubistvu sv. mučenika, dođoše te noći da uzmu tela njihova. No kako tela behu pomešana, a noć beše vrlo tamna, oni, u nedoumici kako da raspoznaju tela mučenička, pomoliše se Bogu, i na jedanput pojaviše se tri sveće nad telima svetiteljskim. I tako oni ih uzeše i česno sahraniše.
Tropar (glas 5): Savršenim junačkim delom svetih mučenika, nebeske sile se zadiviše, kako podvižavajući se u smrtnom telu, silom Krsta dobro pobediše bestelesnog đavola, u nevidljivoj borbi: I mole se Gospodu, da se smiluje na duše naše.
