Sveti apostol Kodrat, jedan od Sedamdesetorice. Učenik velikih apostola. Propovedao Jevanđelje u Atini, i bio episkop najpre u Atini posle sv. Publija, a po tom u gradu Magneziji.
Beše vrlo učen u svetskoj mudrosti i bogat blagodaću Duha Svetoga.
Njegov životopisac kaže o njemu: beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a sv. apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom. No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Kodrata svetoga, i najpre ga tukoše kamenjem, kao negda Jevreji sv. Stefana, a po tom ga vrgoše u tamnicu, i ne davahu mu nikako hleba sve dok ne ispusti dušu svoju svetu i ne preseli se u carstvo Hrista Boga svoga.
Sv. Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je podejstvovala na neznabožačkog cara, da je ovaj naredio, da se hrišćani ne gone bez naročitih krivica.
Postradao je sv. Kodrat oko 130. god. Pogreben je u Magneziji, gde je i postradao.
Smatra se velikim zaštitnikom učenih ljudi, stoga je dobro ovog dana pročitati nešto što smiruje telo i duh.
