Otac svetog Jovana Preteče bio je sveštenik iz plemena Aronova.
U vreme cara Iroda, detoubice, služio je Zaharija jednoga dana u hramu u Jerusalimu, kada mu se u oltaru javio anđeo Božji.
Zaharija se uplašio, a anđeo mu reče: Ne boj se, Zaharija. I objavi anđeo Zahariji da će mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim.
A oboje su bili stari, i Zaharija i Jelisaveta.
Kada Zaharija posumnja u reči nebesnog vesnika, reče mu anđeo: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom. I onemi Zaharija od toga časa, i ne progovori sve dok mu se sin ne rodi, i dokle on ne napisa na daščici: Jovan mu je ime. Tada mu se otvoriše usta i on veličaše Boga.
Kasnije, kada se rodi Gospod Isus i kada Irod poče ubijati decu Vitlejemsku, posla Irod ljude da nađu i Zaharijinog sina i da ga ubiju, jer ču Irod o svemu što se dogodi sa Zaharijom i kako se rodi Jovan.
Videvši vojnike, Jelisaveta uze Jovana u ruke i pobeže s njim od kuće, po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike da je jure, ona povika gori: Goro Božja, primi majku s detetom! I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete.
Irod razjaren što Jovan ne bi posečen, naredi te posekoše Zahariju pred oltarom.
Krv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedočanstvo zločina Irodova.
A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom otvori se pećina, i voda proteče i palma rodna izraste Božjom silom. 40 dana po smrti Zaharijinoj upokoji se i blažena Jelisaveta. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen anđelom i čuvan Božjim Promislom do onoga dana kada je trebalo da se javi na Jordanu.
Veruje se da na ovaj praznik, roditelji obavezno treba da se pomole Bogu za zdravlje svoje dece.
