Običaj je da na dan svetog Mučenika Julijana Trsijskog Blagorodnog posti na ulju i ribi.
Zbog čuda koja su se dešavala na grobu ovog mučenika koji je kao mlad nastradao jer nije želeo da se odrekne Hristovog učenja, veruje se da se na ovaj dan teraju demoni iz ljudi.
U istočnoj Srbiji se verovalo da će se đavo lako isteriati iz duše nedužnih koje su nastanili.
U drugim krajevima, veruje se da se možemo pomoliti za spasenje duše posrnulih. Običaj je da se pogleda u nebi i izgovori molitva za spasenje. Ukoliko je dan vedar, veruje se da će duša biti spasena od svih zla ovog sveta.
Sveti mučenik Julijan Tarsijski Blagorodnog bio je senatorskog porekla. Stradao je sa samo osamnaest godina u vreme Dioklecijanovo, kada je podvrgnut istjazavanju za veru.
I u tim trenucima, sveti Julijan beše već dovoljno vaspitan i utvrđen u hrišćanskom blagočešću. Celu godinu vodao ga je namesnik carski za sobom iz grada u grad, mučeći ga i nagovarajući, da se odrekne Hrista.
Dok je bio u tamnici, njegova majka poslata je da svome sinu govori da se odrekne pravoslavne verae, ali ona ga je szuprotno tome učila i hrabrila da ne klone duhom, nego da sa blagodarnošću Bogu i smelošću ide na smrt.
Tada su Julijana zašili u vreću sa peskom, škorpijama i zmijama i bacili u more. NJegove mošti su izbacili talasi na obalu, pa su ih vernici preneli u Aleksandriju i česno sahranili.
Sveti Jovan Zlatousti kasnije je držao pohvalnu reč svetom mučeniku Julijanu.
- Iz usta mučenika ishodio je sveti glas, i zajedno sa glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka. Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će demon nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara - poručio je Jovan Zlatousti
Iz ovih reči jasno je, kako su se mnogobrojna čudesa morala dešavati na grobu svetog Julijana.
