Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava dan Prepodobnog Visariona i Ilariona Novog.
Rođen i vaspitan u Misiru. Rano se odao duhovnom životu i „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“. Posetio je svetog Gerasima na Jordanu, i slušao je svetog Isidora Pelusiota. Telo svoje pobeđivao je velikim postom i bdenjem, no svoj podvig skrivao je po mogućstvu od ljudi. Jedanput je četrdeset dana stajao na molitvi ne jedući i ne spavajući. Jednu haljinu nosio je i leti i zimi. Imao je veliki dar čudotvorstva. Stalnog mesta prebivanja nije imao, nego je do duboke starosti živeo po gorama i dubravama. Isceljivao je bolesne i činio mnoga druga čudesa na korist ljudi a na slavu Boga. Upokojio se mirno 466. godine.
Iguman Dalmatske obitelji u Carigradu. Bio je učenik Grigorija Dekapolita i podražatelj života Ilariona Velikoga, čije je i ime uzeo. Moćan u molitvi, istrajan i hrabar u stradanju. A stradao je mnogo za ikone u vreme zlih ikonoboračkih careva, Lava Jermenina i drugih. Potom cara Lava isekoše mačevima njegovi sopstveni vojnici u onoj istoj crkvi i na onom istom mestu gde se on prvo naruga svetim ikonama i odakle prvu ikonu ukloni. Tada Ilarion sveti bi pušten iz tamnice. No zamalo. Ponovo je bio mučen i držan u tamnici sve do pravoverne carice Teodore. Vidovit i prozorljiv: video angele Božje gde odnose na nebo dušu svetog Teodora Studita. Ugodivši Bogu, upokojio se u carstvu nebeskom 845. godine u svojoj sedamdesetoj godini.
Beseda na sutrašnji dan govori o čuvanju srca:
Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život. U srcu je volja, u srcu je ljubav, u srcu je um.
Od dobrog srca izlazi: mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje.
Kao što zmija čuva glavu, tako i ti, sine, čuvaj srce svoje. Svrh svega što se čuva čuvaj, sine, srce svoje! Jer u njega ulazi i iz njega izlazi život, koji je od živoga Boga.
