Đurđevdan je druga slava po broju proslavljanja u Srbiji iza Nikoljdana, a među najvećim je prolećnim praznicima.
Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.
Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili se zakače za kapiju.
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Za ovaj praznik vezana su razna verovanja i običaji, a evo šta nikako ne bi trebao da radite na Đurđevdan.
Pre Đurđevdana ne treba brati selena ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak pa omiriše i zakači za pojas, a devojke i mlade za đerdan.
Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava”, a ako je neko spavao onda se kaže da “na Markovdan spava na tom istom mestu”.
Đurđevdan spredstavlja granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobrih useva. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
