Sveta prepodobna mučenica Evdokija živela je u Iliopolju gradu Feničanskom za vreme carovanja Trajanova. Bila je najpre velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Ogromno bogatstvo je setkla neprihavtljivim ponašanjem, a onda joj je život menja iz korena potpuno nesvesno stari monah German.
Kada je došao poslom u grad, Germa je odseo kod jednog dobrog prijatelja hrišćanina čija kuća se dodirivala sa Evdokijinim domom. Svake noći bi po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu. Evodkiji su njegove reči privukle pažnju i počela ga je vrlo pažljivo slušati. Uterale su joj strah u kosti, te je poslala sluge da umole toga monaha da dođe kod nje.
German dođe, i među njima se otpočne dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju. Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir.
I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše.
Кada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem. Evo divnog primera, kako jedan sud nečistoće može da se očisti, osveti i ispuni skupocenim nebeskim mirisom, blagodaću Duha Svetoga.
Smatrala je da svaka žena mora da se iskreno pomoli za spasenje duše, kako bi imala mir u duši, što donosi i slogu u kući.
Molitva za spas duše
Istinskom duhovnošću svezala si svoju dušu za ljubav Božiju, a propadljivost, krasotu i prolazne lepote zaboravom si pretekla, kao učenica Hristova. Prvo si postom strasti umirila, zatim si stradanjem đavola posramila. Zato te je Hristos duplog venca udostojio, slavna Evdokijo, sveta mučenice: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
